PREDSTAVLJAMO

MLADEN TOMIC AND SINISA TAMAMOVIC
NES RADIO CASTRA - LIVE MIX - BACK TO BACK 25. DECEMBER 2007

OBAVEŠTENJE

Zbog nedostatka vremena redizajn sajta je trenutno odložen do daljnjeg. Trenutno ažuriranje sajta je usporeno. Budite strpljivi :-)

Kratke priče dugačkih jezika

MATEMATIČKI KOMPROMIS   -   Mikica Ilić
Dva krvno zavađena balkanska plemena pregovaraju na svojstven način: jedni traže sve, drugi ne daju ništa. Nada, ipak, postoji: dve paralelne poluprave seku se u beskonačnosti

RECEPT   -   Dejan Tofčević
Ako imate malo mašte možete lagano pripremiti veoma ukusan obrok. Potrebni su vam: dva živa jastoga., so, voda, 1/8 kašišice kajenskog bibera, 175 g maslaca, 3dl vina „šeri“, 3 dl jaceg ribljeg bujona, 3 dl bešamel sosa, 4 dl pavlake.

Ukoliko imate problema sa nabavkom namirnica, zbog cene ili nekog drugog razloga, vi kao iskusan kulinar je možete izostaviti a da se to ne primeti. Prvo necete moci da nadete jastoge, pa još žive! Ko zna koliko koštaju! Kajenski biber i šeri ste culi da postoji, samo ih ne možete nabaviti sve i da imate novca. Ni ostali sastojci nisu jednostavni za nabavku. Znate li koji je danas datum!

Sada kada ste iskljucili sve namirnice do kojih ne možete doci ostali su vam: so koju ste zgrebali sa dna slanika, pun lonac vode i prilicno veliki komad mašte. Ocigledno je da se sa tim ne može spremiti jastog na njuburški nacin. Ali nije sve izgubljeno, sa ovim materijalom se može otici na more, narocito ako ne štedite na mašti.

PRAVDA   -   Ninus Nestorović
Noc.Tamna i hladna.Tiho je. Ispred pretposlednje kuce,negde na periferiji grada policijska patrola u zasedi sedi i ceka. Na dojavu nekog savesnog gra?anina saznali su da se u toj ku?i krije opasan kriminalac. U dojavi se kaže da je doti?ni razbojnik srednjih godina,niskog rasta,kratke crne kose. Na sebi ima pocepane farmerice,majicu sa natpisom neke naše firme,a na nogama ima obuvene dve razlicite patike. Pretpostavlja se da je osumnji?eni naoruzan i da je spreman na sve !

Dok su sedeli i cekali u zasedi, policajci su izmedju sebe, u najvecoj mogucoj tišini, razgovarali o vrsti zlocina koji je gore pomenuti pocinio. Jedni su tvrdili da je opljackao nekoliko banaka i menjacnica. Drugi, opet, da on krade automobile, pa ih onda preprodaje... Najstariji policajac rece da je taj kriminalac sumanuti ubica i da je on kriv za vecinu ubistava koja su se dogodila u poslednjih deset godina u njihovom kraju. Oni mladi zastupali su tezu da je u pitanju manijak koji siluje žene i devojke po parkovima i ulazima zgrada. Iako je bilo mnogo razlicitih mišljenja,svi su bili složni oko jedne stvari: "U pitanju je krupna riba!" Kriminalac kakav se ne hvata svaki dan.

Posle nekoliko sati cekanja,policajci u daljini ugledaše coveka koji je odgovarao opisu opasnog kriminalca datom na poternici. Pustili su ga da im pridje bliže, a onda su svi zajedno skocili na njega. Iznenadjenog razbojnika brzo su savladali i stavili mu lisice na ruke. Na opšte cudenje svih prisutnih policajaca, optuženi nije imao nikakvo oružje kod sebe. U rukama je nosio samo jednu kesu i u njoj pola vekne belog hleba. Onako krvavog i izbezumljenog ugurali su ga u policijski auto i sproveli do najbližeg zatvora. Od istraznog sudije,policajci su saznali da je uhapšeni razbojnik potencijalni ubica i veoma drzak kriminalac. Saznali su i to da je uhapšeni, juce, u sred bela dana, ušao u prodavnicu, ukrao pola vekne belog hleba i zapretio prstom prodavcu da ce ubit svakoga ko mu stane na put!

Dalji tok price znate i vi dragi citaoci... I, eto, po ko zna koji put, pravda je opet pobedila! Još jedan opasan kriminalac završio je u zatvoru, a da svoj plen nije uspeo ni da raspakuje. Sreca naša da ima pravde!

ŽIVELA PRAVDA !!!

VEZE   -   Goran Kljajić
Nije Sokrat govorio onako kako to piše. To je samo uljepšano od njegovih sledbenika. Nije Platon napisao svoja djela. To su drugi uradili za njega. Nije Aristotel bio onoliko pametan. To su pretjerivanja nekritičnih obožavalaca. Nije ona pobijedila na izboru za mis što je najljepša, nego što je dala žiriju. Nije se Rokfeler obogatio sposobnošću, nego što je imao ko da mu da. Nije on završio fakultet na pamet nego na protekcije. Nije moj školski drug toliko dogurao zato što je nadaren, nego što je imao ko da ga vuče. Nisam ja niko i ništa zato što u meni ni?ega i nema, nego nije imao ko da me pogura. A pravo rečeno - što da neko i gura ovako nešto prazno!

DEZINFEKCIJA   -   Vesna Denčić
Užasne elementarne nepogode zahvatile su odjednom celu zemaljsku kuglu. U zemljotresima neslućenih razmera nestajali su čitavi gradovi, oblasti, države. Reke su menjajući tok natapale plodne ravnice i pretvarale ih u gustu mutnu sluz. Podivljali vulkani ostavljali su za sobom samo pepeo i prah. Ispod ruševina i nanosa taloga života više nije bilo ni u tragovima. Opustela zemlja utopila se u beskraju mrtvila. Ovaj prašak je fenomenalan! Uništio je sve parazite!

ON I ONA   -   Mirjana Stakić
Gledao sam je. Imala je prilicno veliki nos i tanke usne. Mušica bi izvršila samoubistvo kad bi sa njenog nosa pala na gornju usnu. Šta me privlaci takvoj ženi. Ne znam. Valjda ima nešto što zovu šarmom? Pijana je. Diže cašu i lenjo mi nazdravlja. Prica nesto o Hegelu. Ne razumem. Ko je taj Hegel? Možda neki bivši iznevereni ljubavnik? Mnogo mi je poznat. Ah, da, secam se. Filozof vatre. Pa i ja sam filozof. Kako li se zove? Senka. Ima glupo ime. Senka. Senke su me oduvek plašile. Gle, kako prebacuje nogu preko noge. Misli da sam neki napaljeni ždrebac. Mušica joj je upala u votku. Zamocila je prst da je izvuce. Nokti sa ostacima laka, polomljeni, prljavi. Dama se znaci neguje. Prica nešto o ravnopravnosti. Kakve veze imaju Hegel i ravnopravnost izmedu mene i ove uspaljenice. Da li da je dodirnem ispod stola? Gledao sam to u jednom filmu. Šta li je uradila sa mušicom? Da joj kažem da je zgodna? Znace da lažem. Ništa necu da pricam, nek joj konobar donese još jednu votku.

Necka se. Uzima mi cigaretu. Kaže da je gladna. “I deset cevapa molim”. Necka se. Nisam kao trebao, a jede kao divljak. Mljacka. “I još pet za damu!” Stvarno mi se svida. Šta prica? Ne cujem je. Spominje nekog bivšeg momka. Nije joj bio dobar. Ma, sve su one iste. Gle, kako trepce. Da li da je stisnem? Možda ima triper ili neku drugu boleštinu? Danas covek mora svega da se cuva. Ko zna šta može da mi natovari na vrat? Sigurno ih je imala na stotine. Gle kako me gleda! Pomislice da sam neki magarac. Ma, hocu, pa šta mi bog da. Opet nešto prica o Hegelu. Šta? Ja, životinja? A sve vreme je htela da je stisnem! E, šta su ti žene. Odvratna glupaca. Od prvog trenutka mi je bila odvratna. Hteo sam samo da joj ucinim uslugu.

Gle, onu plavušu, deluje mi pristojno. Odoh malo do nje da procaskam. Životinja. Odmah sam znala da je takav. Nogom, pa pod sto. Kupio mi petnaest cevapa. Na silu sam jela da se ne uvredi. Misli, ja sam pijana, dacu mu se za cevape. Šta su ti muškarci? Proždirao me celo vece pogledom. A ja, tako mi i treba. Bilo mi ga je žao. Mora da ga je žena ostavila. Glupak. Poceo i da celavi. Tad su muškarci najgori, to i psiholozi kažu. A ja mu pricam o Hegelu. Zna on ko je Hegel. Bolje da sam mu pricala o Marku Kraljevicu. Ma, svi su oni isti. Svi bi jedno. Miriše na neku jeftinu kolonsku vodu. Šta rece da je? Ah, da, doktor. On je doktor, ko što sam ja glumica. Mora da je negde zidar ili kasapin. A ucinilo mi se da ima negovane ruke. Bože, al sam ja dobra duša. Svi mi fini. I necu, kažem sebi, Senka, ovako da se zalecem. I opet. Dobra sam ja duša. A nalio se. Misli da sam ja od onih… Budaletina… Šta kažete, jesam li za pice? E pa, može jedna votka. Ovaj mi se cini pristojan.

VOZ   -   Đorđe Otašević
Ložac zajapuren od vreline ubacuje ugalj u vatru. I voz sve brže ide. Putnici osecaju brzinu, snagu mašine. I cice od zadovoljstva. Muškarci otvaraju flaše s rakijom, žene od srece cepaju bluze. Njišu im se dojke u ritmu tockova. A oni se okrecu tako brzo. I sve brže.

I pada prva noc. Svetli voz, razgrce tminu, a putnici u njemu, pijani od rakije i ponosa, vrište razdragani. Ali pesma je sve tiša. Pijane glave naglo se trezne. A kako i ne bi! Kroz vagone se pronosi glas - uglja ponestaje. Za trenutak zbunjeni, muškarci skidaju kofere i trce ka lokomotivi. A ona ide sve brže i brže.

I druga noc se spušta na voz. Doboši prate ritam tockova, zvuk harmonike vijuga hodnicima. Ali pesma je sve tiša. Kroz vagone bruji glas - kofera ponestaje. Naktratko zateceni, putnici skidaju odecu, vade novac iz novcanika, razvaljuju sedišta. Pale prvi vagon.

I stiže treca noc. Gori lokomotiva, bukte vagoni. U poslednjem, još ne zahvacenim plamenom, goli putnici, pripijeni jedni uz druge, pomamljeno pevaju ushiceni prizorom. Ispijaju se poslednje kapi rakije, preko glava dodaju neoglodane kosti. I srecu njihovu teško je opisati. Jer vatra je sve jaca. Jer nizbrdica je sve strmija. A voz juri kroz noc.

DVOJAC BEZ KORMILARA   -   Dejan Tofčević
Mi imamo dvojac koji je uvek spreman za trku. Znali smo se trkati i protiv mnogo jacih takmaca ali rezultat je uvek bio isti. Šta više, kada smo se takmicili sa lošijima rezultat nije izostao. Da bi ovakav rezultat opravdali protivnici su se složili da nam dozvole takmicenje po našim pravilima.

Na primer, kada pocne trka i kormilari pocnu da daju ritam veslacima sa našeg camca se ne cuje ništa jer mi nemamo kormilara. Zakljucili smo da samo unosi zabunu u naše redove a poskupljuje cenu smeštaja. Tako smo odlucili da ga ukinemo pa cemo sami preuzeti njegovu ulogu. Naši veslaci su najbolji, što i sami priznajemo, ali ne mogu da se dogovore koja je prednja strana camca tako da sede jedan drugom okrenuti ledima. Kada pocne trka u stanju su da pokažu sav svoj potencijal i navale veslati iz sve snage. Pošto veslaju svaki na svoju stranu camac se uopšte ne pomera vec pocinje lagano da se naginje u stranu i tone. Tek tada se naši predstavnici okrenu oci u oci zamahujuci veslima jedan prema drugom uzvikujuci:"Ti si kriv, ti si kriv…", dok voda prekriva camac i njih same.

Tada ostali takmicari prekinu pobednicko slavlje, jer je trka odavno završena. Skacu u vodu i vade ove naše najbolje na obalu i ispumpavaju im vodu iz pluca. Posle kraceg bolnickog tretmana su spremni za novu pobedu i odlaze pravo na ucešce u novoj trci.

Naredne trke se opet dogada isto ali mi znamo da je samo pitanje vremena kada ce pobeda zakucati na naša vrata, jer imamo potencijal koji ih može otvoriti. Naši veslaci su najbolji, samo im nedostaje malo sportske srece.

PREDSEDNIK   -   Ninus Nestorović
Od pre tri godine sam i ja predsednik. I to ne predsednik bilo cega, vec predsednik kucnog saveta! Narod me je izabrao, i to jednoglasno!

Izbornu trku zapoceo sam lepljenjem svojih slika po ulazu i skupljanjem potpisa nezadovoljnih stanara koji su tražili smenu komšije Milana, dotadašnjeg predsednika. Napravio sam i nekoliko promotivnih skupova, kojima su prisustvovale najuglednije licnosti iz naše zgrade. U izbornoj trci potrošio sam: pet kilograma kafe, cetiri litra rakije, šest boksova cigareta i deset litara soka.

Naravno, ove moje predizborne aktivnosti i uložena sredstva urodila su plodom. Izabran sam za predsenika kucnog saveta! Odmah po završetku glasanja, obratio sam se narodu. Rekao sam im da me vlast nece ni malo promeniti i da predizborna obecanja nisu samo prazna prica. Još jednom sam im ponovio da ce naša zgrada u narednom periodu porasti za dvadeset spratova. Da cemo umesto dosadašnja dva, u bliskoj buducnosti imati dvadeset i dva lifta. Da ce naša zgrada uskoro biti najlepša u kraju i potpuno drugacija od naše zgrade iz vremena Milanove vladavine. A sve ovo ostvaricemo, rekoh ja, uz pomoc donacija stanara iz velikih i lepih zgrada kojima je najveca želja da i naša zgrada bude lepa i velika! Po završetku mog govora okupljeni stanari dugo su mi aplaudirali, a onda su zadovoljni što su me izabrali otišli to da proslave sa svojim najbližima.

Evo, prošlo je tri godine moje vladavine. Za to vreme ja se nisam mnogo promenio, a nije ni moja zgrada. Mogu slobodno da kažem da smo ostali isti kakvi smo i bili. Dakle, ispunio sam pedeset posto predizbornih obecanja , a to je, morate priznati, zadovoljavajuci procenat.

Za sledece izbore spremam: deset kilograma kafe, osam litara rakije, dvanaest boksova cigareta, dvadeset litara soka i nova predizborna obecanja. I da se ne lažemo siguran sam da cu pobediti.

Iz knjige"Deset na deset"
Izdavaci:"Tusami",Novi Sad i "Nosorog",Banjaluka