ČETVRTI KRUG PRIČA
Pažnja !! Mogu vam otopiti kamen na duši.
SLOBODA - Miroslav Dimitrijevic
Ide covek kroz mrklu noc, a oci mu sijaju od srece.
Gleda to jedna ljubomorna munja, pa reši da mu napakosti. Zasija što jace, tik ispred njega.
-Vidiš li koliko je moj sjaj veci od tvog. U stanju sam pola sveta da obasjam, pohvali se munja.
-To je tacno, ali si kratkotrajna, nažalost. A znašli da vec tri dana i noci sa istim žarom u ocima bežim iz zatvora, odgovori joj putnik.
MOJ NOS - Zoran Spasojevic
Moj nos zauzima središte mog lica. Onako odoka, ima ga o-ho-ho. Pravi se važan. Ništa ne skriva.
Ostali uredaji na mom telu: oci, uši, usta, ljubavni mišic, pokušavaju da privuku pažnju. Opremljeni su culima pa misle da su važni. Prenose mi sve što osete, ne pada im na pamet da me ostave na miru.
Moj nos pun je dlaka koje hvataju razne bubice, grudvaju ih u mala klupka, oblažu slinom i pohranjuju na unutrašnje zidove nozdrva. Moj nos ne hrani se bubicama. Cuva ih na toplom sve dok ne postanu dovoljno velike da se same brinu o sebi, izadu na svetlo dana i same samcate se zapute u svet. Dok to cekam, pripremam se za taj srecni dogadaj puštajuci da na moj nos padaju razne gluposti. Moj nos je pravo mesto za to. Gledam povorku malih i velikih budalaština, uredno poredanih, kako klize s nosa. Gutam ih jednu za drugom, pretvarajuci ih u sok jednim jedinim zamahom jezika.
Ako u nozdrve mog nosa gurnem glave kucnih mezimaca i uvrnem im repice, ne cuje se ama baš ništa, cak me ni ne golica.
Moj nos više se ne bavi politikom.
Oženicu se ženom medu cije sise mogu savršeno da zabodem svoj nos.
MACA - Mirjana Stakic
Bilo bi iluzorno govoriti o tome. Bilo bi sasvim bez veze govoriti o tome. Ipak govorim. Ne znam zašto. Valjda mi je lakše tako. Videla sam ga kada je zgazio macku na ulici. Udario je kolima. Onda je naglo zakocio i stao. Jadnicak, pomislila sam, pošto sam ga prepoznala, sad ce živ da se pojede, ima da ga strefi srcka. Taman sam htela da mu pritrcim, da kažem da cemo to mi zajedno da prebrodimo, da mu pružim, ako je to potrebno, mislim, ako je u šoku, veštacko disanje, znate ono usta na usta, i tako to. Ipak je on jedan osetljiv i kul tip,, pa eto pre par nedelja mi je kada sam mu rekla da volim mace poklonio jednu persijsku i uvek me pita za nju i donosi konzerve one fine hrane za životinje, da maca ne pokvari stomak, a tek kad pocne da je mazi, da joj prste uvlaci u krzno, pa to je cisto da se naježiš covece.Ma, pašce u nesvest sigurno, on je jadna tako fina osetljiva dušica, evo odavde vidim koliko je uzbuden, potresen, kako se zacrvenio, zajapurio. Otvara usta, Bože dali to zove u pomoc? On je definitivno, ali stvarno definitivno covek mog života i stvarno me ubijte ako ikada cujete da pominjem nekog drugog. Šta psuje? Jadnicak, srculence moje, toliko je kivan na sebe samog. Cekajte samo, evo sad cu da pritrcim da ga utešim. Šta? Šta, definitivno ne mogu da verujem? Šutira mrtvu životinju. Kako? Zašto? Saginje se i zagleda auto. Skot. Tek sad sam skapirala. Jadna maca mu je ogrebala kola i sada je besan. Đubre jedno neotesano. Nitkov. Skot. Akrep. Đavo u ljudskom oblicju. Smrad. Ološ. Gad. Kulov. Džukac. Gnjida. Vaš. Govno namirisano. Namirisano, da namirisano. A možda je bolje da se pravim da ništa nisam videla, danas je obecao da cemo voditi macu kod veterinara
KNJIGA O JOVANOVICU - Dejan Tofcevic
U dalekoj zemlji neznanog imena i još nepoznatijeg državnog statusa žive covek po imenu Jovanovic. Zahvaljujuci partijskom kursu taman toliko kao i lošem kursu dinara u odnosu na nemacku marku i još nekim mutnim radnjama Jovanovic stece golem imetak. Na opštinskoj zemlji podiže fabriku i zaposli mnoge nevoljnike, koji to ne prestadoše biti. Zahvaljujuci uvek popularnom promuskuitetu izrodi sedam sinova i tri kceri, sve sa razlicitim ženama, koliko u bracnim toliko i vanbracnim vezama. Ali nikada on ne zaboravi onoga kome je sve to dugovao te je redovno izmirivao partijsku clanarinu i finansirao predizborne kampanje.
Jednog dana dodje predsednik stranke u društvu sa Sotonom i pokaza mu ovog revnosnog domacina i clana niza upravnih odbora.
Sotona mu odgovori da delo njegovo nije plod rada vec naklonosti lokalne vlasti i da cim mu okrenu ledja izgubice veru u statut i program te da ce preci u opozicione redove. Na to se predsednik grohotom nasmeja i rece da sve što ima Jovanovic može preci u Sotonine ruke, samo da njega ne dira jer je ipak završio neke važnije zadatke za državnu bezbednost.
Narednog dana dok je ispijao kafu i viski u omiljenom kaficu, dodje glasnik i rece da su gromovi i strašno nevreme uništili fabriku i kucu u kojoj je cuvao gotovinu, koja se srušila na otvoreni bazen gde je vec treci dan trajala žurka i da su mu sva deca tragicno nastradala. Tada Jovanovic zavrnu rukav na košulji i pokaza istetoviran grb partije pored troglavog zmaja i rece:"Sve sam ovo stekao mojim politickim angažmanom , radom i trudom. Moja partija ce mi opet pomoci da se obogatim a onda cu za decu lako".
Na jednom poslovnom rucku susrete Sotona ponovo predsedniko partije, koji ga radostan upita dali je video Jovanovica koji ostade veran partiji i pored nedaca koje su ga snašle. A Sotona mu odgovori da to nije zahvaljujuci njegovoj partijskoj revnosti, vec sivoj zoni ekonomije, monopolskim odnosimo kao i debelim vezama u vlasti koja mu omogucava da se legalno bogati, ali da ce odbaciti partiju kada se prihvati njegovog tela i kostiju. Na to se predsednik nosmeja i rece:" Eno ti ga samo mu dušu ne diraj."
Sotona, ne gubeci vreme, izdašno obasu Jovanovica prištevima po celom telu. Ne znajuci kakve je ovo zavere plod, on sede na zgarište dragocenog automobila i ekonomskim tablicama struga prilicno obolelu kožu i uživa u otklanjanju svraba.
Cuvši za nedace koje su snašle partijskog druga, Mika , Pera i Laza dodjoše da ga posete. Pošto su videli u kakvom se stanju nalazi, poliše se skupim viskijem po nepcimo i poceše da se busoju u grudi junacke.
Prvu utehu mu ponudi Mika govoreci da ga stranka nije zaboravila i da ce ponovo biti šticovanog kursa i bespovratnih kredita.
Pera se nadoveza da ce opet biti crnog tržišta, šverca duvana i nafte tako da ne bude zabrinut.
"Ne brini" rece Laza, "Bice opet izbora, a ti prebroj glasove kao i prošli put. Stranka te nece zaboraviti."
Tada džip sa tamnim staklima uskovitla prašinu i pepeo, iz njega prvo izadjoše telohronitelji, osmotriše dobro okolinu a potom predsednik partije pohvali Jovanovica kako se dobro držao u ovim nedacama. Onda naredi Miki, Peri i Lazi da mu kao nagradu donesu po džak konvertibilne valute, što oni uciniše bez pogovora.
I ponovo Jovanovic stece silno bogatstvo i dobi sedam sinova i tri kceri. Naravno, opet sa razlicitim ženama.
Požive dugo u zdravlju i veselju da ga finansijska policija nikada ne poseti. A izborna godina se ponovo približi . . .
ZAMJENA - Goran Kljajic
Hitno mjenjam staru porodicnu kucu u zavicaju, u zabitom kraju Balkana, sa primitivnom okolinom, zaostalom sredinom, neprosvjecenim ljudima, sa minimalnim uslovima za život, skrivenom od sunca strmom planinom, u bezvodnom kraju, sa škrtom zemljom, sa coporima vukova i krdima divljih svinja u okolini, bez struje, škole i dnevne štampe, zagadeno jedino životinjskim izmetom, sa prvim susjedom na puškomet a najbližom prodavnicom na sat jahanja malog brdskog konjica, sa orlovima koji se vide na komadicu neba zaklonjenom velikim brdima i travom koja škrto raste, sa jelama koje prodiru u oblake, maglama koje se danima ne razilaze i snjegovima ciji su nanosi cesto veci od covjeka, sa rikom jelena i zovom tetreba - mjenjam, za staru porodicnu kucu u zavicaju, u zabitom kraju Balkana, sa primitivnom okolinom . . .
|
.gif)
