PETI KRUG PRIČA
(Zima 2005/6)
Pažnja !! Mogu vam otopiti kamen na duši.
BRODSKI DNEVNIK - Slobodan Simic
1. dan
Ja sam kapetan broda. Svida mi se taj cin. Svi me
slušaju i boje me se. Prošao sam danas nekoliko puta
i izdavao naredenja. Ko me nije slušao i ko se nije
bojao, bacen je u more. Sada me svi slušaju i boje me
se. Svida mi se moj cin.
2. dan
Moj brod je jedrenjak sa dva jarbola. Užasno je star
i spor. Moracu nešto da smislim i ubrzam plovidbu.
Kad bih imao parobrod!
3. dan
Kuvar mi danas rece da je šteta što nemamo
parobrod. Pametan covek. Postavio sam ga za krma-
roša. Krmaroš se bunio, pa sam ga bacio u more.
Pobunio se i navigator. Postavio sam ga za kuvara.
4. dan
Danas sam razradio plan adaptacije broda. Od
kuvarskog kazana napravicemo kotao, jarbole cemo
iscepkati u drvo za loženje, a od vesala cemo napra-
viti parni tocak. Sve je više pristalica moje ideje.
Nekad i po ceo dan nikog ne bacimo u more. Dobio sam
dobru posadu.
5. dan
Srušili smo jarbole. Napravio sam veliku
proslavu. Ne rašcišcava se sa mracnom prošlošcu
svaki dan! Ulazimo u novo doba. Uskoro cemo našim
mirnim morem zaploviti na parobrodu!
6. dan
Nikako da se pomerimo s mesta. Možda bi trebalo
da sprovedemo vodu do kotla, pa da dobijemo paru?
Teškoje biti inovator.
7. dan
Kuvar kaže da bi trebalo nekako da dovedemo vodu
do kotla. Sjajan covek! Postavio sam ga za mog zame-
nika. Da mije više takvih!
8. dan
Našao sam rešenje! Probicemo malu rupu na dnu
broda i kroz nju ce voda ulaziti u kazan, pretvarace se
u paru i odlaziti prema parnom tocku. Kako se toga
ranije nisam setio?!
9. dan
Prokleta rupa je prevelika. Brod tone. Posada se
uznemirila, ali sam im objasnio da napredak nema
granica, i da cemo umesto parobroda dobiti podmor-
nicu.
10. dan
Citao sam pravila za slucaj kada brod tone.
"Kapetan poslednji napušta brod" i "Spasavaju se
prvo žene i deca". Kuvar misli da još nije sve
izgubljeno. Divan covek. Priseban i u najtežim tre-
nucima.
11. dan
Danas sam predložio kuvara za kapetana. Svi se
slažu. Ostaje još da spasavam žene i decu. S obzirom
da samo jedan camac za spasavanje ima vesla, ostaje mi
da spasem samo svoju ženu i decu.
12. dan
Voda brzo nadire. Vreme je za veslanje. Ako budemo
imali srece, možda nas spase neki parobrod.
PROZOR U SVET - Vesna Dencic
Otvorivši televizor, vadio je deo po deo, dok od njega nije ostala samo prazna kutija.
Gurnuo je glavu u napravljenu prazninu i cekao. Nakon dužeg vremena, iznerviran, pokupio je sve delove i, zajedno sa kutijom, izneo na dubrište.
Zacudenom komšiji je objasnio da mu ne treba prozor u svet u kom vlada potpuni mrak.
BABA - Zoran Spasojevic
Njoj je devedeset i neka. Živi sama u velikom stanu u centru grada i još se dobro drži. Malo je cudna: nikada nece da mi se javi, niti da zatraži pomoc. Kada je neki put posetim posle rada, neko vreme oboje cutimo. Ja obicno sedim u dedinoj fotelji pognute glave. Ispod oka razgledam starinski nameštaj i slike u pozlacenim ramovima. Ona obicno sedi preko puta za gostinskim stolom. Posmatra me iza velike vaze sa cvecem. Povremeno klimne glavom.
"Sve je laž", kaže mi uvek kad odlazim dok zatvara vrata.
Ne znam zašto, ali povremeno osecam da me grize savest. Zato je skoro svakog dana pozovem telefonom.
Uvek me prvo pita: "Proveravaš?" To bi, za sada, bilo sve
OSTAVLJENO DETE - Dejan Tofcevic
Jao, Ando što mi ovo ucini!
Covek se malo našali sa tobom, a ti sve shvataš za ozbiljno i odmah hoceš da rodiš.
Znaš li da ce me Zorica ubiti!
Priznajem da si mi slala poruke i tražila da se nademo, ali meni je bilo dovoljno ono jednom. To je bila igra - ništa ozbiljno, tako treba razumeti. A ti odmah ¨Hocu da rodim, hocu da rodim...¨Onda si pretila da ceš mi ostaviti dete na pragu, ali ja te nisam ozbiljno shvatao.
Jao, kada pukne bruka!
Svi jedva cekaju da ispiraju usta nevoljama opštinskog službenika, i to maticara! Pricace kako sam unosio podatke o svom vanbracnom detetu u u knjigu rodenih.
Kakva si ti majka kada ostavljaš dete na pragu, coveku koga si samo jednom videla? Možda sam ja neki manijak!
Šta da radim sada?
Možda bi najbolje bilo da ga odnesem na prag onog Jovanovica. I njega su tako našli pa ga je država odgajila i vaspitala. I to dobro, u kazneno - popravnim ustanovama. To je danas najbolja škola. Vidi ga sada: kuce, lokali, automobili, život... On ce znati najbolje da ga uputi. Možda nekada postane predsednik opštine ili partije. Ili cak general.
Jao, Ando...Zorica...
Kako su mu lepe okice, samo trepce. Tacno se vidi da je muško. A ovo visoko celo i klempave uši, isti kao ja kada sam bio mali. Bio sam i bistar, svi su mi to govorili. Uvek bih pojeo najveci kolac. Ako je i time povukao na mene, sigurno ce postati bar predsednik vlade. To nije mala stvar. Kada dode u posetu opštini svi se klanja ju a ja srecan docekujem sina. Obracaju mu se sa ¨Gospodine Predsednice¨, a on meni ¨Tata¨. Klanjaju mu se , a on žuri da se samonom pzdravi. Pa, neka tada pomenu Andu! Samo neka se drži mojih uputstava.
Eee, da je mene imao ko da pogura...
Možda me zbog sposobnosti postavi za predsednika opštine ili cak generala. Najbolje bi bilo da otvori firmu na moje ima, onda možemo i da se obogatimo.
Bucko, ministre moj lepi.
Zorica ce sigurno da ga prihvati. Što da nece, nije luda. Biti predsedniki nije mala stvar. Može da je zaposli kao direktora banke ili savetnika ministra. Pa nece valjda citav život da provede pored šporeta!
Kako si sladak, vidi se da ceš postati neka civija.
Nece on zaboraviti ni onu Andu. Naci ce se nešto i za nju, ipak ga je ona rodila. Kao da za politiku treba neka škola! Možda bankarstvo ili trgovina.
Necu je ni ja zaboraviti. He, he.
Idem sutra da je posetim i da joj predocim moje planove. Cini mi se da ce se složiti.
Samo, ako me Zorica ne ubije danas.
CVRKUT - Đorde Otaševic
Moj kanarinac lepo peva. Cesto sedim pored kaveza i slušam njegov cvrkut. Jedino mi smeta smrad uginule ptice koji se širi iz kaveza. Odavno sam hteo da ga izbacim iz kuce, da ga zakopam negde daleko. Ali mi je žao. Lepa je njegova pesma. Bice mi kuca pusta.
Zapušim nos, prislonim glavu uz kavez i uživam u njegovom glasu. Smrdi, i to strašno, ali ne mogu dva dobra zajedno.
NAJBOLJI PRIJATELJ - Goran Dokna
Seti se vremena kada si prodavao prijatelje da bi preživeo. U pocetku nije bilo lako. Posle si navikao. Za one najbolje si dobijao najvišu cenu.
Kada su ti otac i mati umrli, požurio si da se podeliš sa bracom. Hteo si svoje parce kolaca. Posle si se sudio jer ti je bilo malo.
Ljubav si na kantar stavljao, misleci da ceš tako znati koliko vredi. Dodavao si sa strane, kada je trerbalo.
Decu u pocetku nisi želeo, aposle, kada su došla, nisi ih voleo jer su bila kao ti. Tako si ih ucio.
Naše je prijateljstvo odavno zakopano. Bacio si ga negde kraj puta. Ja sam ga samo zatrpao da ga psi ne razvuku.
Cesto prolazim tvojom ulicom. Ponekad vidim svetlo u tvom stanu. Ne usudujem se da ti pokucam na vrata jer ne donosim darove koje ti ocekuješ.
Samo bih hteo da te pitam, koliko si dobio za mene?
|
.gif)
