ŠESTI KRUG KRATKIH PRIČA
(Proleće 2006)
Pažnja !! Mogu vam otopiti kamen na duši.
DERATIZACIJA - Slobodan Simic
Ugledao sam ga jednog dana kako pretrcava preko poda kuhinje.
Mali, brz, odvratan, kao i svaki miš.
Pojurio sam za njim, ali se on munjevito negde izgubio.
Od tada je poceo naš mali rat.
Prvo sam mu pronašao rupu i pažljivo je zapušio.
Nije pomoglo.
Onda sam postavio lepak za miševe.
Uzalud.
Zatim sam postavio mišolovku.
Izbegao je zamku.
Poturio sam i mišomor.
Ni da okusi.
Na kraju sam doneo komšijsku macku.
Bez rezultata.
Tada, vec u ocajan, odlucio sam da ga penzionišem.
Na moju radost, posle prve primljene penzije
uginuo je od gladi.
FABRIKA - Toma Rakijaš
Na tenderu za privatizaciju lokalne fabrike nameštaja pobedio je gospodin MileVasic, vlasnik klanice i nekoliko mesara.
U prigodnom govoru, spontano okupljenim radnicima, on je izmedu ostalog rekao: Dame i gospodo,
Nema više fabrike nameštaja za široke potrošace! Živela fabrika ekskluzivnog nameštaja za politicare!
Zakoni tranzicije zahtevaju prestrukturiranje proizvodnje. Moj moto je - ako ne ide govedina, ide svinjetina...
pa ako ormani nemaju produ na tržištu, onda imaju produ govornice i kožne funkcionerske fotelje.
Sva ispitivanja našeg jedinstvenog tržišta govore nam da potražnja za foteljama i govornicama raste.
Nigde u našoj zemlji ne postoji govornica koja je promašena investicija. Sve rade sa 100% kapaciteta.
Zlobne su glasine koje kolaju po caršiji da ce naše govornice biti od bukovog drveta i pravljene satarama i testerama,
pa ce nam zbog toga produktivnost biti mala.U kapitalizmu rucni rad ima visoku vrednost,
što ce nam omoguciti povecanje plata. A za produktivnost ne brinite...
jer šta je govornica - pet dasaka i mikrofon - ormaric bez vrata...
Znam,znam...imacemo problema oko uvoza delova za sklapanje mikrofona.To cemo da rešimo.
Najvažnije sirovine, a to je bukva,imamo u neogranicenim kolicinama.
Što se tice fotelja i tu nema problema, kože u mojoj klanici ima na tone.
Živeli!
Posledja vest: Fabrika ekskluzivnog nameštaja za politicare trenutno ne radi.
Prodaja govornica je pala na nulu. Razlog - bukovo drvo se nije najbolje pokazalou finalnom proizvodu - neke reci su cudno,
životinjski jako odjekivale. Radnici su stupili štrajk,traže povecanje plata za 100%.
PISMO - Zoran Spasojevic
Nos mi je još uvek polomljen, levo oko zatvoreno. Zube sam ispljuvavao nedelju dana. Gospode, da mi je neko pronašao glavu odvojenu od tela, na primer, negde u šumi, ne bi znao kom živom stvoru je pripadala.
Tacno posle mesec dana iz Kabineta je stiglo pismo u kome mi se izvinjavaju zbog malog nestašluka njegovog sina.
Ponosan sam na to pismo.
ANKETA - Zoran Matic Mazos
Pored kontejnera je stajao covek u starom poderanom odelu.
Pogled mu je bio uprt u neku tacku, samo njemu znanu.
Luksuzna limuzina zaustavi se uz škripu guma iz koje izjuri feminizirani mladi covek u lepom novom odelu sa
legitimacijom državnog anketara okacene o rever sakoa.
Otvorio je kožnu fasciklu, izvadio olovku i pitao coveka pored kontejnera:
-Jeste li za republiku ili monarhiju
Ne dižuci glavu slabašnim glasom odgovori:
-Nemam posla, a tako ni novca. Dugo vec ništa nisam jeo!
-Da, da vidim da ste bledi i iscrpljeni. Nego, da li vas neko progoni u vašoj sredini?
-Ja nemam sredinu- odgovori covek pored kontejnera.
-Dakle, vi niste odavde?
-Jesam, ali sam dezorjentisan ovakvim životom.
-Znaci, vi ste estremno orjentisani. Da li ste za demokratiju ili diktaturu?
-Uglavnom sam apstinent, uvek sam za neku lepinju sa necim,
ili burek. A ne bi ništa falilo ni parcetu suvog hleba.
-Razumem. Vi smatrate da bi referendum bio pravo rešenje?
-Za mene je rešenje jedino hleb, nedavno sam ostao bez igde icega.
-Da, naravno. Nego, da niste vi slucajno izbeglica ili pripadnik nacionalne manjine?
-Ne, ništa od toga. Ja sam nacionalna vecina-, podiže glavu covek pored kontejnera gledajuci u oci anketara.
ISTRAGA - Dejan Tofcevic
U našem kraju nema više muva. Gde su se dele? Ko ce sada u kratkim, toplim, letnjim nocima da nam krilcima pravi promaju na nosu i usnama? Komarci sigurno ne. To ne možemo od njih ocekivati, previše su mali i zauzeti ispijanjem krvi. Ko ce se okrenut na svoja zelena leda i lepršati u našem tanjiru ispunjenim poslednjim kapima supe? Ne, zaista im nema zamene.
Još kada sam primetio nedostatak ovih dragih bica, takoreci kucnih ljubimaca obratio sam se nadležnim institucijama. Ali svaka je bila namenjena za uništavanje njihovih nežnih životica a za zaštitu niko! Zbog toga sam rešio da licno sprovedem istragu i izvedem stvar na cistac.
Prvo ih treba tražiti na podrucjima koja su oduvek nastanjivala, dakle u pecenjarama i mesarama. U našem kraju ih je bilo nekoliko gde su na panjevima sa mesom ili pecenjem izvodile valcer pod dirigentskom palicom maljave gazdine ruke koja bi mahala iznad njih dok bi usluživao mušterije. Njihov sklad pokreta bi pratila muzika koja je dopirala sa radio-aparata ponekad prekidana urlicima pevaca. I pored upornosti koja se može porediti sa namerom muve da vam ude u uvo nisam našao mesta gde se nekada moglo kupiti meso jer su sva bila zatvorena. Na njihovim mestima se moglo naci sve od kineske igle do lokomotive, takode kineske, ali muve - ne.
Istraga me je dalje dovela na jedno mesto gde su u grmlje iza zgrade utrcavali prolaznici sa ludilom u pogledu a izlazili nadomak nirvane. Tada bi za sobom ostavljali materijalni trag koji su muve prosto obožavale. Oprezno kao komandos, gazeci raskvašenu zemlju, sam posetio to mesto ali od onog materijala ni traga ni glasa. Nisam ni slutio da bez sirovina nema ni proizvodnje, što se kasnije ispostavilo.
Pregažene životinje nisam tražio jer ih nije ni bilo. Da ih ima penzioneri bi ih odmah razgrabili. Uklonili su cak i izvidaca sa najviše zgrade koji bi koordinirao akciju.
Trag me je dalje doveo do jednog posebnog mesta gde su idilicno živele u blagostanju zašticene od pogleda poklopcem kontejnera, ukoliko ga neko pre toga nije slomio. Lagano se približih skupini ovih naseobina postavljenih na parkingu, tik pored ambulante i veštim pokretom ruke ga otvorih kada iz njega pokulja neznan broj penzionera. Poceše da urlaju, psuju i izazivaju nerede. Ali muvama ni traga.
Možda je higijena uspela da ih iskoreni.
NOC PIJANOG PESNIKA - Dragan Žigic
Izveli me iz kafane.
Uz malo policijske "nežnosti" prevoz mi nisu naplatili. Hvala im na vožnji! Pocelo je ispitivanje. Moje poreklo i zanimanje bilo im je nejasno. Kelnere nisu pitali. Da ne otkljucam noc u koju su me zatvorili, oduzeli mi kljuceve. Iz poderanih cokula izvukli pertle da od njih ne vežem kravatu, pa da se tako ot- men ne obesim o zvezdu gledanu kroz re- šetke. U društvu jednog pauka, šetnju od tri koraka potrošio sam do ponoci.
Onda sam citao neke stare izgužvane no- vine, na kojim su pre mene neki isprebijani spavali. Od ratnih požara novine su buk- tale. U mojoj samoci padao je sneg. Brava je iza ponoci sve cešce škljocala, prostor se punio smradom. Kao neku retku zna- menitost pridošli su me pažljivo zagledali. Sve do jutra listali moje misli. Za pristigle nocnike ostao sam neotvorena i neproci- tana knjiga.
ŠIRINA - Goran Kljajic
Ti si demokrata, širokih vidika. Narocito te inspirišu istomišljenici.
Prema njima ispo- ljavaš svu dubinu duše i suptilnost osje- canja.
Osjecaš odbojnost prema onima koji zbog suprotnih stavova vrše zabrane,
pogotovo ako su u pitanju tvoji tekstovi, široki rijecima a uski mislima.
Ti tako nikad ne postupaš. Tamo gdje ti odlucuješ, ti surovi metodi šikaniranja kulture,
nikada ne mogu proci. To je strano tvom demo- kratskom ubjedenju i eruditskom obrazo- vanju.
Ti spadaš u evropske tokove, i ta- ko se i ponašaš.
Tamo gdje ti odlucuješ, svako drugacije mišljenje - ti jednostavno ignorišeš!
ZEMLJA JE OKRUGLA? - Zoran S. Stanojevic
Srednjevekovni naucnik je tvrdio da je zemlja okrugla i da se okrece oko sunca. Za to je cula Sveta Inkvizicija i on beše izveden pred Sud i osuden.
Kazna je bila strašna. Odveli su ga do kraja Sveta i gurnuli u ambis.
|
.gif)
