OSMI KRUG KRATKIH PRIČA
(Zima 2006/2007)
Pažnja !! Mogu vam otopiti kamen na duši.
RIALITI TV - Slobodan Simic
Uzeo sam pivo iz frižidera i seo da gledam televiziju.
Na Prvom programu nova emisija » 24 sata sahrana«.
Upravo je pocinjao direktan prenos opela sa leskovackog groblja.
Suviše pateticno za moj ukus.
Prebacio sam na Drugi program.
Nova epizoda emisije » Prvi porodjaj«.
Porodilište u Mladenovcu ,direktnom prenos.
Pojavljivala se mala glavica, a doktor je poceo da cima i cima.
Brzo sam prebacio na Treci.
Ne volim medicinu.
Na Trecem proslava šeste godine emisije » Veliki sestric«.
Ukucani su imali zadatak da na proslavi pojedu svecice, gadjaju se tortom, a zatim skoce u krecanu u dvorištu.
Ne volim krecane.
Okrenuo sam Cetvrti kanal.
Pricali su mi da je tu pocela super emisija, » Lift«
Gledao sam pola sata, ali u snimani lift niko nije ušao.
Nisam imao srece.
Prebacio sam na Peti.
Emisija » Autobus za Gornji Milanovac«.
Gledao sam do stanice Ljig, a onda prešao na Šesti.
Nisam ljubitelj roud-muvija.
Na Šestom je pocela moja omiljena emisija.
Gledao sam direktan prenos sebe kako pijem pivo i gledam sebe kako pijem pivo i gledam sebe kako pijem pivo i gledam sebe kako pijem pivo...
PISAC - Toma Rakijaš
Ivan Vasic je avangardni pisac, pisac molbi za zaposlenje. Po njegovom shvatanju kratka autobiografija je novi književni rod, jedan vid demokratizacije umetnosti. Celokopnu filozofiju novog književnog pravca zaokružio je recenicom: „Dobra molba je umetnost, umetnost života.“
Ivana su najviše uzbudivali javni nastupi. Recitovao je svoje molbe pred konkursnim komisijama. Kritike su bile hladne i odbijajuce. On je sve to pedantno beležio i unosio u nove verzije autobiografije.
Istina, Ivan nije bio bez veza, i to na takvom mestu kakvo je Biro za zapošljavanje. Plavooki referent Vesna Maric je odbila sve njegove molbe, osim jedne i od tada su zajedno. Inspirisan Vesnom i nocnim životomu Beogradu, Ivan je napisao svoje najpotresnije delo: molbu za socijalnu pomoc. Ali, Vesnin tata je na njihovu vezu gledao sa visine svoje dvospratne vile. Jednog dana, Ivan je umesto Vesne poljubio vrata.
Ivan je i dan danas pisac molbi za zaposlenje, ali sada piše za druge. I ne ide više u SIZ zapošljavanje iako Vesnu nije zaboravio. Od nedavno redovno posecuje opštinsku upravu prihoda. Ivan je ostvario svoje pravo na rad.
ORMAR - Zoran Spasojevic
Od kako je Sreten napravio trotinet za dvoje, Beograd mi izgleda lepše. Nije samo zbog toga što nam je trotinet omogucio brzo i nesmetano kretanje, nego se nekako skoro sve odjednom izmenilo nabolje. I stvari koje ni sa trotinetom ni sa ulicom nemaju nikakve veze.
Približavamo se ulicnim cistacima koji sakupljaju otpad oko kontejnera. Medu kršem je i nekoliko otrcanih komada nameštaja. Pokazujuci kažiprstom prema dubretu dovikujem ocu: „Tata, tata, i naš ormar je isti takav!“ Najednom, cistaci poceše grohotom da se smeju.
Moj otac pritera trotinet ormaru, udari žustro celom po njemu i prepolovi ga.
IZBORNI MUDRACI - Mica M. Tumaric
Gore. Visoko. Na najvišem mestu. Ovozemaljskom. Nalazio se grupni tron. Za mudre. Pametne. Iskusne Šakajadjane.Tamo su stolovali mudraci. Duge sede brade i kose. Licili su na ostarele hipike. Narod su gledali sa pristojne visine i razdaljine. Odatle se, govorili su, bolje vidi. Narod im je verovao. Slepo.
Svake cetvrte godine bili su izbori. Za tron mudraca. Narod ih je birao. Preme govorima. Dela nije bilo. Samo recima se baratalo. Za njihova krivicna dela nije se znalo. Krili su ih kao zmija noge. Borba za tron bila je žestoka. Bespoštedna. Bilo je tu psovki. Cupanja brada i brkova. Psovanja. Prostacenja raznih vrsta. Podmicivanja. Podkusurivanja. Pretnji i ostalih predizbornih splacina.Sve je, kao rukom odneto, prestajalo cim se završe izbori. Mudraci pobednici bi seli u svoje fotelje. Da pobedjenima prve zazubice. Potom bi utonuli u dubok san. Mandatski.
Pobedjeni su se od muke šišali. Onda bi galamili o izbornim kradjama i drugim marifetlucima. Pobednici su ih smirivali taktickim potezima. Uclanjivali su ih u upravne odbore i slicne institucije dostojne mudraca. Zbog mira u kuci.
Nevolje su pocinjale pred kraj mandata. Kada su se mudraci listom budili. Svaki je, onako dremljiv i krmeljiv, tvrdio da je baš on najpametniji. Izjavljivali su to u horu, gotovo ritualno, svaki bogovetni dan.Odozgo su slali stotine poruka. Svaki posebno. Jadni narod je bio sludjen. Kome da veruje? Kojim putem da krene?
A sa brda su neprestano valjala ogromna kolicina prosute pameti. Zamalo da prekrije narod. Kao lavina. Da ga uguše predlozi, naredbe, uredbe...
Onda se jednog dana, kako to obicno u bajkama biva, u narodu Šakajade pojavio zanimljiv mladic. Pametan. Naocit. On je pomno citao poruke mudraca. Sve ih je proglasio za sto posto ciste šarlatane. Bez trunke mozga. Nudio je svoje ideje. Drugacije. Razumljivije. Vreme je pokazalo da je u pravu. Da je pametniji od staraca sa brda. A nije imao bradu. Cak ni brkove. Kosu je kratko šišao.To je razgnevilo izborne mudrace. Prvo su zvanicno saopštili da je mladic djavolji sluga. Posle ga unaprediše u samog Lucifera. Onda ga proglasiše domacim izdajnikom. Slugom stranih tronova. Neprijateljem naroda. Policija je, osokoljena vladajucim mudracima, mladica proterela. Prvi iz grada u selo. Pa se sela u šumu. To je bila velika greška. Revolucionari uvek dolaze iz šuma.
Mladic se ubrzo vratio. Sa narodom. Naoružanim olovkama i glasackim listicima. Mudraci su toliko razmišljali da su zaboravili da je došlo vreme izbora. Dobro obavešten narod, drugacije je glasao. Umesto staraca izabrani su mladi. Ali pametni.
U zemlji je zavladao mir i blagostanje. Sve dok mladi nisu postali stari. Dok im brada nije posedela. Tad su se, da bi pobedili na izborima, udružili sa glupanima raznih generacija. Time je vraceno staro stanje. Narod je ponovo bio ljut i nezadovoljan. Samo je ovog puta bio dovitljiviji. Nekoliko pametnih momaka poslao je u šumu.
SUTRA - Dejan Tofcevic
Od sutra više necu ici u kladionicu. Sto posto, pazi kada ti kažem. Sve ce se promeniti, ne mogu više ovako. I nije u redu…
Prekosutra ce mi se žena vratiti. To je iz jedan u jedan. Sigurno. Ma, koeficijent 1,10. Ne može da omane. Zbog nje cu prestati da idem na tombolu i kupujem srecke. Toliko je zaslužila! Dovešce i decu, a ja cu ih opet upisati u školu pa neka uce da ne ostanu bez posla kao ja. Jesu nas isterali iz firme kada su nas našli da igramo poker, ali vec sam im oprostio i oni su samo ljudi. Neka uce pa zarade svoju koru hleba. Vratice se sigurno to je kao jedinica na Barsu.
Kupicemo i stan. Onaj što su odneli zelenaši je svjedno bio mali, možeš misliti kako je nama cetvoro bilo tamo. Uvece kada bih se vracao sa tombole dok bih se provukao izmedu kreveta sve bih izbudio. Video sam juce novi nameštaj u jednoj prodavnici, samo najbolji – to je za nas. I kola cu da kupim, neka dobra. Necemo se više cimati po gradskom prevozu sa cegerima. Valjda smo bolje zaslužili…
A najbolje iznenadenje ce biti kada im budem pokazao uplatu za letovanje u Turskoj. Antalija ili Kušadasi, još nisam odlucio. Najbolji hotel, avionom! Ima da padnu u nesvest.
Jao, kada ce sutra! Ne mogu više da cekam. Od sutra ce se sve promeniti i biti bolje nego pre. Još samo da prode ovo izvlacenje lotoa. Sigurno cu dobiti. Imam dobar osecaj…
|
.gif)
