DEVETI KRUG KRATKIH PRIČA
(Leto 2007)
Pažnja !! Mogu vam otopiti kamen na duši.
Trenutno ste u prvom delu priča.
Ovaj krug priča smo malo "pojačali" pa su se i stranice proširile, pregledajte ih sve pažljivo
jer... nikada se nezna šta čuči ipod reda.
Poštujte autore i ocenite njihove radove. Donstalens fun site
NAZI MACHO - leksandar Novaković
Želim da vam na početku kažem (veliko "v" ne koristim jer je to šlihtarski i pomalo latentno homoseksualno) da mene ovakve stvari uopšte ne zanimaju. Prepuštam ovakve rubrike onim izdrljanim starcima koji nemaju pametnija posla između partije domina i posete lekaru. Pisanje mi je, naročito u ovom audio-vizuelnoj epohi, potpuno strano i to što sam se u ovo upustio shvatite pre svega kao krajnju meru poslednjeg Mohikanca. Podvlačim da sve koji se bave ovom ili onom vrstom pisanja smatram za niža bića. Kako neko može biti zdrav i normalan ako krivi kičmu iz dana u dan i ćoravi? Da ne govorimo o odsustvu libida i seksualnim devijacijama. Nego, da pređemo mi na temu.
Svet je ugrožen, tačnije muževni deo populacije na kojem sve i počiva i nešto pod hitno treba preduzeti, ne časeći časa. Neprijatelj vreba i smišlja neopisive opačine. Govorim o kojekakvim izrodima koji ugrožavaju prirodni red stvari. Mogao bih o svakoj od tih sumnjivih kategorija danima da pričam ali, u vašem cenjenom listu (ovaj kompliment ne znači ništa) nema toliko prostora jer ste stipse koje , ne znam, štede amazonske kišne šume ili uvaljuju tanku robu za velike pare. Kakve su to novine koje pročitaš za pet minuta i to pet minuta sporog čitanja?
Sram bilo te pacifiste! Da počnemo s njima. Dezinformišu javnost da ako odete u rat možete poginuti. Tačno, moguće je poginuti ali ne i verovatno! Na kraju krajeva, i ja sam ginuo kao mlad pa šta mi fali? Zlobnici kažu -pola mozga ali to je njihov problem. Pacifisti treba da nose suknje i varjače umesto onih majica i transparenata. Mesto im je u kuhinji i to u nekoj narodnoj kuhinji, restoranu društvene ishrane i sl. Kakvi su to ljudi koji ne mogu da drugome razbucaju glavu? Kao, nisu se nikad tukli u školi? Neka se vrate u detinjstvo kad su se igrali raznih paravojnih formacija i sve će doći na svoje mesto. Neka slušaju dete u sebi da bi postali muškarci, ako za njih ima nade a mislim da nema i u tom skučaju ih treba pobiti. Dobro, znam da je moje gledište malo ekstremno ali ne bi ih mi pobili mnogo, tek toliko da ljudi ponovo počnu da se , u velikim količinama, dobrovoljno prijavljuju u vojsku. Spreman sam na kompromis da ih ubijamo onako, pomalo, na parče, dok se ne vrate civilizovanom životu
Drugi neprijatelj muževnosti su antiglobalisti. Mrze multinacionalne kompanije, mrze Ameriku, mrze privatno vlasništvo, mrze jaku ruku, shvatate? Dobro, ne volim ni ja Ameriku ali je poštujem i čovek kao ja (pravi čovek kao ja) bi uvek pre mogao da se dogovori sa Bušom Mlađim,najmoćnijim (i samim tim najpotentnijim) muškarcem na svetu nego sa tom antiglobalističkom žgadijom koja udara u sam koren muške potencije-pare! Kad imaš pare ti možeš šta god hoćeš,. možeš čak i da se razvedeš i isplatiš bivšu! Bogatstvo, a najbogatiji ljudi na svetu su listom muškarci (ako izuzmemo englesku kraljicu koja više izgleda k'o muško, ako ćemo pravo) to ti je da platiš koju hoćeš i pošalješ je kući kad hoćeš, da ne brineš da li ćeš se uzbuditi i da li si dovoljno obdaren-tu je brdo "Vijagre" i gomila pomagala i genitalnih implanata. Uostalom, šta se tebe tiče da li je ona užiivala? Ti si bogat. Što si bogatiji to si potentniji i, sad, shvataš-pojavi se neki buljuk bespolnih šmokljana koji ti zavide i žele da obore kult spolovila kako bi ovim svetom zavladale one feministkinje kojima je i ovo spominjanje više nego dovoljno. Da zavlada p…a? 'Oće k…c!Nije da se ja osećam nešto ugroženim, seksualno mislim-oženjen sam a moja žena je odgajana u pravom srpskom patrijarhalnom duhu i samo je pitanje vremena kad ćemo se razvesti nakon trideset godina braka.
Pederima ništa ne zameram, čak ih i donekle razumem. Kakvih žena ima nije ni čudo da vole muškarce. Nek' rade oni to što rade samo nek' ih nigde ne vidim i sve će biti u redu. Nećete žene? Ostaje više za nas. Milsim, ne za mene konkretno, ženjen sam čovek ali, onako, u potencijalu. Lezbejke su već druga stvar mada i njih manje mrzim od feministkinja. Tu "f" reč više neću koristiti. Zaklinjem se! A zašto mi smetaju lezbejke? Što više njih-manje za nas, to jest vas, neženje! Umetnici, sve vrste, svi su mi odbojni-da mogu bacio bih sve njihove škrabarije, mazarije, note, instrumente na jednu veliku lomaču. Igrao bih oko nje danima, sav pijan od sreće!
Što se čudite? Ovo je vek tehnike, novca, moći, muški vek i tu nema mesta za slabiće koji znaju više od jednog jezika i dave nas svojim bednim emocijama! Emocija, to je glavni neprijatelj velikog muškog srca i zato, muškarac koji se bavi ovakvom rabotom za mene je, u najmanju ruku, ženskast a žena- muškarača! Znam da neke ovo podseća pomalo na Hitlerovu Nemačku ali Amerikanci su krajem sedamdesetih prošlog veka masovno spaljivali disko-ploče ( pederska muzika, inače) pa ih niko nije nazvao nacistima.I ti nacisti-istorija danas kaže jedno-sutra drugo! Moj otac kaže da su bili zli i pobili nam pola familije ali ne možeš uvek verovati ocu, naročito ako je umetnik a poznato je da takvi dosta izmišljaju! I moja deca, "vrgli" se na dedu. Bruka! Znam da su se već pročuli, i kćerka i sin, te ovom prilikom samo napominjem da ja nisam ni najmanje uticao na njihov razvoj i opredeljenja i da ih se ovom prilikom, javno, preko ovog glasila, odričem. Nek' sad vide da li je otac samo kolac!
ISPOD NULE - Dragan Varagić
Sigurno se svakom od vas desilo da računar, u daljem tekstu komjutor, zaglavi, zabudali, poblesavi, ukoči, već kako ko to naziva, i jedini lijek za to je dugme isključ/uključ, i komjutor ponovo fercera kao nov. Pošto ste svi vi koji ovo čitate , stručnjaci za kompjutore, (ili barem mislite da jeste), predlažem da koristite izvorni izraz za ovakve situacije, a to je zaglavljivanje.
Sada ću vam objasniti zašto dolazi do zaglavljivanja i šta se to zaglavi, a malo kasnije i narocki način za otklanjanje ovog problema , a da se ne vrši popularno restartovanje.
Šta je jedan komjutor, do kutija sa nulama i jedinicama, čije kombinacije čine ovo, znače ono, idu tamo, dolaze vamo, a mi sve to na ekranu vidimo kao kakvu igricu, aplikaciju. A drumovi, kojima drage nam nulice piče, nas nezanimaju.
Pa šta mislite šta se zaglavi? Pa nule naravno. A kad se jedna nula zaglavi, naiđe jedinica, pa se zakači za nulu, pa još jedna, pa druga nula sve njih pritisne, i tako. A šta radi restart? Pošalje čistač kroz sve kablove, kabliće , zbriše nule i jedinice, pročisti put do sljedećeg zaglavljivljanja.
Veliki je to komjutorski problem. Naravno on se rjeđe dešava, kada se nule i jedinice prave od dobrih , glatkih materijala, koji se ne deformišu kada je vrućina. Aha! Jeste li primijetili kako računari više budale kada je vruće? A zašto? Ako je loš materijal, nula od vrućine nabrekne, raširi se i ne može da prođe kroz kabl. Od 2011, nule će se praviti kao popunjene kuglice, (da jedinice ne mogu da se zakače). Pokušavalo se sa idejom da se jedinice prave bez kvačica, ali su se usprotivile svjetske organizacije, zajebanih profesora i nastavnika, prema kojima, jedinica bez kvačice, nije jedinica. Čak su predlagali i standardizovanje jedinica sa postoljem. (ne smijem ni zamisliti kakav bi tada bio problem sa zaglavljivanjem ). Neki 'žuti' računari su to uveli,razlog - jedinice sa postoljem izgledaju moćnije.
Tu je i problem loših puteva. Kada su magistrale oštećene , poput one kroz Platije, nula se istrucka, zamori, izlomi, i više nije nizašta. Nit' je nula , nit' jedinica . Ili jedinica upadne u neku rupu (vjerujte mi naši putevi su odlično označeni , kakvi su u pojedinim kompjutorima), ostane da viri jedan kraj, nula naleti, zakači se, i tako redom. Užas jedan.
Pa još ako kompjutori nemaju kvalitetan čistač, koji ne jebe ni restart, niti šta drugo... To je pravi Žabljak u februaru, putevi zavijani, a čistača nigdje.
No to vam je što vam je. Ko će ga znati kakve su vam nule (loše sigurno) u komjutoru, nego kad vam kompjutor zaglavi, a vi ga fino prodrmajte, možda nula samo malo šlajfuje, ili se nije još uvijek svojski nasadila. A ako ste umreženi? Uhvatite kraj kabla, i fis, kao korbačem. To bi trebali često raditi, i bez zaglavljivanja. Vidjećete da vam je odziv brži. Nataloži se toga.
A ako vam ni ovo ne pomogne, nijesti vi , brat bratu , za ovaj posao.
OSLOBODIOCI - Senad Honić
Posmatram neke ljude, koji se, hodajuci gradom, ponasaju kao da su ga oslobodili. Pitam se samo kako bi se tek ponasali da su ga stvarno i oslobodili.
Na svu srecu, nisu!
SENKE - Mića M. Tumarić
Onih godina, iza drugog rata, senke su bile u modi. Služba je pratila sve. Danonoćno. Špijuniralo se udarnički. Za dobrobit države.
Sve je vrvelo od senki. Crvene su bile šakajadjanske. Bele ruske. Plave američke. Bilo je razmena informacija. Zarobljenike nisu razmenjivali. Mrtva usta su najsigurnija.
Narod se plašio senki. Velikih i malih. S pravom. Njihovi izveštaji bili su ubistveni. Mnogi su zarad toga otputovali na onaj svet. Pre vremena. Bilo je putovanja na otoke. I druga egzotična mesta.
Krenete, na primer, na posao. Senka za vama. U stopu. Kad ste stigli na radno mesto, tamo vas dočeka druga senka. Od njih se nije moglo ni prdnuti.
Dodjete u kafanu. Senka vam je iza ledja. Diše otežano. Zbog vašeg brzog koraka.
Vi na izletu. Senke svuda oko vas.
Legli ste i zaspali. Senke vas gledaju. Ne spavaju. Takav im posao.
Vremenom su mnoge senke napredovale. Izašle su iz mraka. Postale krupne zverke.
Nove su senke onda pratile bivše. Od mora do planina. Od Amerike do Australije. Sve po pravilu Službe. A Služba je uvek bila gladna informacija. Svih vrsta. Specijalitet je bio mišljenje gradjana o Šakajadi i njenim vodjama.
Danas je to demokratskije. Nekako prisnije. Teritorije su manje. Senke, naravno, postoje. Ali nisu centralizovane. Podeljene su u više službi. Sada svaki gradjanin ima svoju senku. One rade u tri smene. Samo su im uslovi rada mnogo humaniji. Dobili su automobile i kombije sa grejanjem i hladjenjem. Priznati im je i beneficirani radni staž.
Imaju odličnu opremu. Poslednaj reč tehnike. Bez muke prisluškuju sve vaše razgovore. U kući. Preko telefona. Na ulici. Na poslu. U kafani.
Senke su demokratizovane. Više ne mogu da ubijaju bez pitanja. Prvo traže dozvolu. Gradjanske glave lete tek kad šef namigne. Prihvata se i klimanje glavom.
Sve je jasno. Zna se da vas danas prati policajac. Državni bezbednjak. Parapolicajac. Vojna obaveštajana služba. Diplomatski špijuni. Zatim stranačke senke. Žandarmerijske. Samostalne. Udruženja gradjana. Privatni detektivi...
Neke senke poznajte lično. To su vam rodjaci i prijatelji. Komšiji i drugari s posla. Mnoge nikad ni videli niste.
Narod, dakle, može mirno da spava. Neprestano je pod prismotrom. Službe sve čuju i vide. Zahvaljujući senkama.
Zato će za senke uvek biti posla. Čak i kad sunca ne bude.
Trenutno ste u prvom delu priča.
Ovaj krug priča smo malo "pojačali" pa su se i stranice proširile, pregledajte ih sve pažljivo
jer... nikada se nezna šta čuči ipod reda.
Poštujte autore i ocenite njihove radove. Donstalens fun site
|
Slobodan Simic (Jagnje) i Dejan Tofcevic 
