PREDSTAVLJAMO

MLADEN TOMIC AND SINISA TAMAMOVIC
NES RADIO CASTRA - LIVE MIX - BACK TO BACK 25. DECEMBER 2007

OBAVEŠTENJE

Zbog nedostatka vremena redizajn sajta je trenutno odložen do daljnjeg. Trenutno ažuriranje sajta je usporeno. Budite strpljivi :-)

Kratke priče dugačkih jezika

POEZIJA    -   Slobodan Simić

Dugo sam ubedjivao Izdavača.
- Ama, shvati, čoveče, niko ne kupuje knjige, a kamoli još neke pesmice..
- Nisu to pesmice, to je moja poezija! - pokušavao sam da ga ubedim.- A naš narod voli poeziju!
Na kraju je ipak pristao da štampa moju knjigu pesama.
Fini čovek. Nije što mi je zet...
Kada je knjiga najzad odšatampana, dobio sam svojih pet autorskih primeraka.
Naravno, prvi sam poklonio ženi, drugi majci, treći sestri, četvrti bratu..
Na žalost, sa pet primeraka mogao sam da podmirio samo najbližu rodbinu.
Za teču, strinu, sestrića, snajku i ostalu familiju morao sam lično da dokupim.
Jednu sam namenio i kolegi Marku.
Upravo sam mu pisao posvetu, kada je u kancelariju ušao Direktor.
- Ooo pa mi ovde imamo pesnika!-razgalamio se kad je ugledao knjigu.- Čestitam kolega Jesenjine!
Vrlo brzo se skupio ceo kolektiv da vidi njihovog kolegu Jesenjina.
I naravno knjigu.

Šta sam mogao, nego pravo u knjižaru.
A kad sam već u kupovini, pazario sam i za kumove, komšije i prijatelje.
- Bio si u pravu - tapšao me je Izdavač- zet.- Prodali smo za samo sedam dana ceo tiraž! Ko bi rekao da naš narod toliko voli poeziju...

NAŠ GAZDA    -    Dejan Tofčević

Naš gazda je dobar, napravio nam je lep kokošinjac i daje nam uvek hrane koliko želimo. Kupuje nam on kukuruz, pšenicu i razne koncentrate, prste da poližeš. Baci nam ponekad i naramak zelene trave da uzmemo malo vitamina. Dobar je naš gazda, vodu nam menja svakog dana da ne budemo žedne. Svega ima u izobilju tako da su svi pilići krupni i dobro podgojeni. Ponekada se nasloni na ogradu i nežno nas posmatra trljajući ruke.

Svako veče zatvara vrata da ne dođe lija da nas uznemirava.
Volimo mi našeg gazdu.

Ne da on da trunka padne na nas. Kako smo svi fino porasli gazda nam obezbeđuje sve veći prostor. Naprimer, ja se sada širim sama u ovolikom kokošinjcu gde je do nedavno bilo puno pilića. Evo i našeg dobročinitelja, nosi nešto preko ramena. Prokleto kokošije slepilo mi ne da da vidim šta. Izgleda da nosi zastavu.Tako je, nosi lepu, kratku zastavu sa debelom drškom i dolazi u kokošinjac. Ne, to je sekira, sigurno hoće da iscepa onaj krvavi panj ispred. Pileće pamćenje mi ne da da se setim ko i zašto ga je doneo ali je sigurno za naše dobro. Mora da mu treba još drva za onaj lonac u kom se greje voda. Hoće naš dobri gazda da nas opet lepo iznenadi.

ODUZIMANJE OD USTA    -    Mića M. Tumarić

Male države su idealne za političare. Sve im je pri ruci. Od plotrona do šefova policije. Sve se vidi, čuje i zna. Baš takva je i Šakajada. Minijaturana. Po broju stanovnika i kvadratnim kilometrima. A naročito po standardu. On češće pada nego monsunske kiše.

Narod se, za razliku od vlastodržaca, oduvek patio. Da bi nešto postigao, u materijalnom pogledu, morao se odricati. Svega i svačega. Prinudjen je na štednju. Decenijama. Naučen na nestašice. Na život bez struje i vode, bez benzina i gasa. Bez čokolade, deterdženta, kafe.... Jedino je cigarete i piće mogao da kupuje bez ograničenja.

Odvajanje od usta postalo je sastavni deo života i smrti. Nije to samo ekonomska kategorija. To mu dodje kao svenarodna sportska disciplina. Ko hoće da školuje dete, odvaja od usta. Ako žena želi novu haljinu, važi isti postupak. Automobil je misaona imenica. Za njega treba otimati od usta! Ukućanima. Bez obzira na godine. Tome valja dodati još tri-četiri kredita i tuce žiranata.

Za kupovinu kuće ili stana, što se retko dešava, oduzima se od usta svim rodjacima, prijateljima, drugovima i komšijama. Mora se i krasti. Potrebna je poneka prevara. Nije na odmet pljačka banke ili voza. Poželjno je izvrdavanje državnih dažbina. Što je dozvoljeno, ali samo uz mito. Za mito je potreban novac. Krug se nikad ne otvara.

Sve to država pomno prati. Nije joj teško, sve joj je nadohvat. Brzo sazna ako gradjani uzmognu nešto da uštede. Tad sledi napad. Brz. Odlučan. U vidu poreza, doprinosa, akciza i drugih nameta. Zatim vlada angažuje doušnike. One koji gledaju narodu u usta. Zalogajbrojače.

Bolje prolaze oni sa punim ustima. Sa više zalogaja. Zna vlast za jadac. Najbolji su gradjani punog stomaka i prazne glave.

Na tapetu su malozalogajčići. Ako se država ne odupre, oni odvajanjem od usta, ne daj bože, mogu prerasti u srednju klasu. Takvima u Šakajadi nema mesta. Sve je stvoreno samo za siromašne i bogate. Ništa izmedju.

VODA    -   Senad Honić

Pijemo zagadjenu vodu, kupamo se u prljavim rekama, kise su sve vise kisele... Sta drugo i ocekivati od coveka u kome je 70% vode. Zagadjene!

JAGNJE    -    Slobodan Simić

Zvao nas Kiza kod njega u Švajcarsku. Pošli Selak, Role i ja. Ima Kiza gajbu boli glava, dvorište i ti fazoni. Tu meni sine da okrenemo jagnje! Da iznenadimo Kizu, znam da voli. Odemo u samoposlugu. Aj, objasni Švajcarcu šta je jagnje! Pokazuj rukama, nogama, ne vredi. E kad poče Role da bleji, pokaza nam neki zamrzivač;. Počnemo ni da preturamo, džaba rad. Nadjemo samo tranžirano. Nema celo jagnje, i bog! Samo u delovima. Tu se Selak seti da mi lepo spojimo jagnje! Selak je majstor boli glava, sve može sa žicom. Šta je- tu je. Kupimo posebno rebra, posebno butove, posebno vrat. Nigde nema zaponjaca! Prevrnuli mi ceo zamrzivač, opominjao nas onaj Švajcarac. Ne vredi. Zaponjaca nigde nema. A gde ide jagnje bez zaponjaca! Opet mi odemo kod onog nadrkanog prodavca. Aj objasni šta je zaponjac! Ali je Role počeo okolo da ide skakuće i pokazuje noge. Ozario se onaj prodavac, i donese nam nešto zamrznuto. Pogledamo mi, pileći bataci! Šta je-tu je. Odnesemo mi sve to kod Kize u garažu. Selak spojio delove žicom, original jagnje! Napravimo od nekog kišobrana ražanj i nataknemo naše jagnje. Raspalimo mi vatru u dvorištu da iznenadimo Kizu kad dođe sa posla. Ma nismo čestito ni poboli kočiće za ražanj, kad nastade haos. Sa svih strana sirene! Ulete jedan odred vatrogasaca u dvorište,srušiše i ogradu, pa navališe da prskaju. Sve nas potopiše! Posle nam objasne da u je Švajcarskoj strogo zabranjenoda se pali u dvorištu. Naplatiše nam kaznu i odoše. Šta je - tu je. Selak polako rasklopi naše jagnje. Pa ga ispečemo u mikrotalasnoj. Po evropski.