decembar 2007
Porast kancerogenih oboljenja u Srbiji i zemljama okruženja, kao i informacija koja je ponovo stigla iz Italije o velikom broju vojnika koji su oboleli od raka posle boravka u misijama na Kosovu i u Bosni ponovo je aktuelizovala pitanje uticaja municije sa osiromašenim uranijumom na zdravlje ljudi.
U Srbiji je relativno nezapaženo prošla vest da je italijanski ministar odbrane Arturo Parisi pred anketnim odborom parlamenta u oktobru izjavio da je 255 italijanskih vojnika obolelo, a 37 umrlo posle boravka u zonama u kojima je korišceno oružje sa osiromašenim uranijumom.
Parlamentarnom istragom u Italiji, medjutim, nije pouzdano utvrdjeno da postoji veza izmedju osiromašenog uranijuma i malignih oboljenja.
Osiromašeni uranijum prvi put je upotrebljen u borbi 1991. godine, tokom prvog rata u Persijskom zalivu, a zatim i u sukobima na Balkanu i u Avganistanu. Taj metal veoma velike gustine koristi se u municiji namenjenoj probijanju oklopa. U trenutku eksplozije uranijum se rasipa po okolini u vidu prašine koja se taloži na pogodjenom objektu ili prodire u zemlju, a preko vode ili hrane može da se unese u organizam.
Jedan od inicijatora istrage u Italiji i poslanik Zelenih u parlamentu Tana de Zuleta izjavila je da je još 1999. godine uocen "zabrinjavajuci" porast broja malignih oboljenja kod italijanskih vojnika koji su služili na Kosovu, pre svega Hockinsovog sindroma (raka limfnih cvorova), ali i drugih malignih oboljenja.
"Problem je u tome što naši vojnici, kada su ušli na Kosovo, gde je, prema podacima NATO-a, baceno 300 tona municije sa osiromašenim uranijumom, za razliku od americkih i britanskih vojnika, nisu dobili nikakva uputstva ni zaštitu", rekla je De Zuleta.
Zaštitu nije dobilo ni stanovništvo Kosova i Bosne, a prema podacima zdravstvenih ustanova iz dela pokrajine sa srpskim stanovništvom, porast obolelih je evidentan.
Kosovo: Živeti s rizikom
Prema zvanicnim podacima NATO-a i UNEP-a (Programa za zaštitu šivotne sredine Ujedinjenih nacija) na podrucju Kosova osiromašenim uranijumom gadjano je ukupno 80 lokacija.
Lekar Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici Nebojša Srbljak za MONDO kaže da je odmah posle rata na Kosovu zabeležen drasticni skok malignih oboljenja.
Stanje je praceno od pre rata, od 1997. godine, a poslednje istraživanje obuhvatilo je 2005. i 2006 godinu. Na pocetku istraživanog perioda posle bombardovanja došlo je do porasta raka pluca, što nije tipicno za dejstvo osiromašenog uranijuma, ali je potom poceo nagli porast oboljenja krvi, za koja je utvrdjena direktna veza sa zracenjem.
Uocen je porast leukemije kod dece i deformiteta kod novorodjencadi.
"Leukemija kod dece pre rata merila se jednim promilom, a posle rata zabeležen je drastican skok - od leukemije je oboleo jedan procenat pregledane dece", kaže Srbljak.
Dr Srbljak, koji saradjuje sa onkološkom bolnicom u Prištini, kaže da su mu kolege Albanci preneli da je i kod albanskog stanovništa zabeležen veliki porast obolelih i da je samo ove godine u tom gradu otkriveno 2.800 novih slucajeva.
Zdravstveni centar u Kosovskoj Mitrovici pratio je porast oboljevanja od raka i došao do podataka da je na pedijatriji kancer otkriven kod 0,4 odsto pregledane dece u 1997. godini, a u 2005. bilo ih je 1,4 odsto.
Na ginekologiji 1997. godine rak je otkriven kod 2,6 odsto pregledanih žena, a sad ih je 4,2. Na grudnom odeljenju ranije je to oboljenje otkrivano kod 2,6 odsto pregledanih, a u 2005. godini bilo ih je 19 odsto.
Dr Srbljak kaže da su ti podaci još strašniji kada se uzme u obzir cinjenica da je ranije rak u najvecem broju slucajeva otkrivan kod stanovništva izmedju šeste i sedme decenije života, a da se sada starosna granica spušta i da se najcešce pojavljuje posle 50. godine.
Upozorenje je stiglo i od direktorke Doma zdravlja u Gracanici Rade Trajkovic koja je novinarima nedavno rekla da je broj pacijenata obolelih od malignih bolesti u toj enklavi na Kosovu povecan za 29 odsto.
"Eksperiment Hadžici"
Trend porasta obolelih prati i Bosnu i Hercegovinu u kojoj se, prema podacima Medjunarodne agencije za ispitivanje kancera, godišnje registruje oko 12.000 novoobolelih od te bolesti.
Tokom bombardovanja srpskih položaja u okolini Sarajeva 1994. i 1995. godine NATO je koristio municiju sa osiromašenim uranijumom, a vecina bombi ispaljena je u okolini Hadžica, gde se nalazio Vojnotehnicki zavod bosanskih Srba. Eksperti UN su 2003. godine otkrili dve lokacije sa visokim nivoom radijacije koja potice od osiromašenog uranijuma. Taj tim je otkrio da je osiromašeni uranijum kontaminirao i lokalne izvore vode.
Parlamentarna istražna komisija u konacnom izveštaju koji je objavljen krajem 2005. godine potvrdila je da na podrucju BiH postoji 21 lokacija koja je za vreme NATO udara 1995. godine bombardovana municijom sa osiromašenim uranijumom.
Od registrovanih lokacija, kako je utvrdila ova komisija, kontaminiranost uranijumom evidentirana je na podrucju opštine Hadžici gdje je bombardovanje bilo najintenzivnije, te oko kasarne i vojnog skladišta u blizini Han Pijeska.
U poslednjem izveštaju Zavoda za zdravstvenu zaštitu BiH, kao posebno aktuelan problem navodi se upotreba municije s osiromašenim uranijumom u BiH i na Kosovu, kao i njen uticaj na zdravlje domicilnog stanovništva i vojnika koji su pripadnici medjunarodnih mirovnih snaga.
Mediji u BiH preneli su da je do danas oko 30 odsto od 30.000 preratnih stanovnika Hadžica umrlo od raznih kancera, tumora i srcanih bolesti. Samo u Bratuncu od 4.500 stanovnika koji su izbegli iz Hadžica, umrlo je njih 1.000, uglavnom od bolesti za koje se veruje da su povezane s osiromašenim uranijumom.
U Bratuncu i u Klinicko-bolnickom centru u Kasindolu iz godine u godinu beleži se ogroman porast malignih oboljenja, kao i broj umrlih. Gotovo svi ti pacijenti su sa podrucja grada Srpskog Sarajeva.
Podaci do kojih je novinar iz Istocnog Sarajeva Zoran Žuža došao u kasindolskoj bolnici, istražujuci pricu o uranijumu, nepobitan su dokaz o postojanju onoga što je pre dve godine, posle oboljevanja italijanskih vojnika, nazvano "balkanskim sindromom".
Prema tim podacima, od 1995. do 2001. godine u ovoj bolnici registrovano je 1.226 pacijenata sa malignim tumorima, od kojih je umrlo 370 lica.
Od 1996. do 2000. godine u kasindolskoj bolnici zabeleženo je 18 smrtnih slucajeva ciji je uzrok bila akutna leukemija. Medju umrlima su i jedan decak od cetiri godine i devojcica od 15 godina.
Paradoks tvrdnji da opasnost za zdravlje stanovništva u BiH od osiromašenog uranijuma ne postoji uvecan je i podatkom da je za kontrolu namirnica iz ove zemlje Italija izdvojila sumu od preko milion evra, što na svojstven nacin govori da problem osiromašenog uranijuma i nije baš bezazlen.
Novinar Zoran Žuža ispricao je za MONDO da je jedan italijanski novinar imao problema da nadje sagovornika koji bi mu potvrdio da smrt nekoliko desetina italijanskih vojnika koji su službovali BiH ima i te kakve veze sa cinjenicom da su bili stacionirani na prostoru izloženom dejstvu radioaktivne municije
"Kada je video da gubi previše vremena, novinar je napravio jednostavan i, nažalost, efektan test: otišao je u ruševine Remontnog zavoda u Hadžicima, pokupio nekoliko 'penetratora', kako se strucno nazivaju radioaktivni predmeti, odnosno ostaci radioaktivne municije, i dovezao ih u prtljažniku svog automobila u NATO-komandu u Sarajevu. Kada je vojnicima i oficirima pokazao šta bi želeo da im 'pokloni', oni su se razbežali. Uzbuna u komandi trajala je više casova, sve dok na lice mesta nisu stigli nemacki vojnici obuceni u zaštitna odela, pokupili ostatke radioaktivne municije u posebne metalne kontejnere i odvezli u nepoznatom pravcu", istakao je Žuža.
Nacionalni koordinator za borbu protiv malignih oboljenja Republike Srpske Saša Jungic kaže za MONDO da je u BiH prisutan rast broja obolelih od raka, ali navodi da je prave uzroke nemoguce otkriti bez detaljnih istraživanja.
"Prave uzroke oboljevanja nemoguce je otkriti bez detaljnih analiza, koje kod nas nisu uradjene. Kod nas je rast broja novoobolelih od malignih oboljenja veci nego u zemljama EU, mada se to i uklapa u samo okruženje BiH", kaže Jungic.
"Da li je to posledica uranijuma, opet mogu pokazati samo istraživanja koja nisu uradjena. Ako nešto niste ispitali, o tome onda ne treba ni govoriti", porucuje Jungic.
Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije dr Nenad Borojevic kaže za MONDO da jedan od uzrocnika raka jeste jonizujuce zracenje.
"Osiromašeni uranijum je jedan od radioaktivnih elemenata koji emituje jonizujuce zrake. Cinjenica je da su nam veštacki eksperimenti, koji su se akcidentalno desili, tipa Hirošime ili Cernobilja, gde je velika populacija bila iznenada podvrgnuta zracenju, pokazali da se nakon odredjenog broja godina može ocekivati pojava porasta malignih oboljenja kao direktna posledica zracenja - pre svega leukemije, limfoma i raka štitaste žlezde", istice direktor instituta.
Kako se Srbija ocistila...
Prema zvanicnim podacima kojima raspolaže država Srbija, municije sa osiromašenim uranijumom na njenoj teritoriji van Kosmeta bilo je jedino u rubnim podrucjima oko administrativne linije sa južnom pokrajinom.
Šef odseka za zaštitu od jonizujuceg i nejonizujuceg zracenja u Ministarstvu zaštite životne sredine Srbije Slaviša Simic za MONDO kaže da je NATO municijom sa osiromašenim uranijumom gadjao cetiri lokacije na jugu Srbije, a da je prvobitno priznao da je do upotrebe tog oružja došlo na tri.
Lokalitet Pljackovica kod Vranja otkrili su srpski vojni organi. Pored tog mesta, gadjani su još Borovac kod Medvedje, Bratoselce kod Bujanovca i Reljan kod Preševa.
Sanacija je pocela 2002. godine, prvo je ocišceno Bratoselce, da bi juna ove godine bila završena poslednja lokacija - Reljan.
Simic naglašava da je jedino u Srbiji izvršena sanacija terena na lokacijama koje je NATO gadjao osiromašenim uranijumom, a da u Bosni i na Kosovu to uopšte nije uradjeno.
"Po našim saznanjima, UNMIK ništa nije preuzeo po tom pitanju, a sanacija nije uradjena ni u Bosni. Mi smo jedina zemlja koja je pristupila dekontaminaciji", kaže Simic.
Radioaktivni materijal i zemlja koja je bila kontaminirana uklonjeni su i uskladišteni u Institutu u Vinci, a cišcenje terena izvršili su taj institut i Vojska Srbije.
Za sada, osim na ove cetiri lokacije nije registrovana upotreba municije od osiromašenog uranijuma u Srbiji. Vojska je vršila merenja na terenima na kojima je postojala sumnja, ali prisustvo uranijuma nije utvrdjeno. Severnije od Pljackovice u SO Vranje nije potvrdjena ni jedna kontaminirana lokacija, naglašava Simic.
On istice da su te lokacije još ogradjene pošto je, posle otklanjanja radioaktivnih materijala, nad njima uspostavljen monitoring da bi se utvrdilo da li je došlo do zagadjenja životne sredine. Radjena su istraživanja vode, zemljišta, biljaka, poljoprivrednih proizvoda, a sve analize koje radi referentni Institut dr Dragomir Karajovic pokazala su da u uzorcima nema urana.
Projekti su finansirani iskljucivo iz budžeta Srbije i ukupni troškovi iznose 115.483.959 dinara. Nijedna medjunarodna organizacija nije platila ni dinara za ciccenje tih lokacija.
U Srbiji bez Kosova, prema recima dr Nenada Borojevica, beleži se godišnji porast od tri do pet odsto novoobolelih od raka i taj broj sada iznosi 30.000 novoobolelih godišnje.
Na pitanje da li se medju uzroke porasta obolelih u Srbiji mogu uvrstiti posledice bombardovanja, Borojevic navodi da se na osnovu podataka kojima država raspolaže, preko nacionalnog registra za rak, "ne beleži dramatican porast", ali i da je za otkrivanje uzrocno-posledicne dejstva uranijuma na zdravlje ljudi nekada potrebno da prodje više godina.
(Izvor: Mondo / Danijela Pašic, Ivana Šimundža)