Uranijumske i dioksine posledice bombardovanja 1999.

Ceški filozof Karel Košik je usred bombarderske kampanje NATO protiv SR Jugoslavije napisao: "Istorija ne teži konacnom idealnom stanju ili vrhuncu. Ljudi se u svakoj etapi bore sa ovom ili onom opasnošcu, važno je da li ce pretnju na vreme prepoznati i hoce li imati hrabrosti i snage da izadu s njom na kraj." Ovim recenicama Košik je pokrenuo dve kljucne teme koje su danas postale aktuelnije nego u vreme samog bombardovanja. Prva je tema vezana za aluziju na Fukujamin "kraj istorije", a druga tema vezana je za opasnost koja je šest godina posle bombardovanja postala realnija nego tada, kada su njeni uzroci bacani po Srbiji i Crnoj Gori.

Na Fridmanovo i Hantingtonovo priznanje, da nisu bili u pravu kada su insistirali na privatizaciji po svaku cenu, jer se pokazalo da je vladavina zakona elementarnija i važnija od privatizacije, nadovezao se 2004. Fukujama, govoreci da je napredak danas moguc samo uz jak državni aparat. Jacanje države rešenje je za sve savreme probleme pojedinih država i globalnog sveta - porucuje Fukujama, priznajuci da istorija i dalje traje. Slabe države u zemljama u tranziciji dovele su do korupcije, siromaštva, organizovanog kriminala, terorizma i do katastrofalne zagadenosti životne sredine.

Druga Košikova tema o velikoj opasnosti koja nam preti od posledica uranijumskog i dioksinog rata koji je 1999. voden protiv SR Jugoslavije, danas postaje problem vezan za opstanak i prosperitet srpskog i drugih naroda koji žive na teritoriji SCG.

Medutim, treba poci od prve istine koju je prezentirao Košik u vreme bombardovanja: "U ratu protiv Srba ne samo da se testiralo oružje na živim ciljevima i proveravala sposobnost komandnih štabova, vec se takode ispitivala, i to prevashodno, psiha ljudi." Zato se slobodno može reci da je ovo analiza o efektima bombardovanja koji i danas deluju na zdravlje i psihu žitelja SCG.

Te tragicne 1999, za 78 dana bombardovanja stradalo je 2.000 civila i 1.002 vojnika. Izvršeno je 36.219 naleta vojnih aviona. NATO avioni leteli su na visinama izmedu 10 do 15 kilometara gde se nalazi ozonski omotac. Rezultati njihovog dejstva jeste sigurno i oštecenje ozonskog omotaca iznad Balkana. Medutim, treba reci da oštecenje ozonskog omotaca ima sezonski karakter vezan za odredene geografske širine i odredeno doba godine. Tako da se mora konstatovati da oštecenje ozonskog omotaca nije moglo opstati na našim geografskim širinama u dužem vremenskom periodu ali je sasvim sigurno doprinelo globalnom proširenju ozonske rupe.

Osiromašenim uranijumom gadano je ukupno 113 lokacija na podrucju tadašnje SR Jugoslavije, vecina na teritoriji Kosova i Metohije. Prema proracunima doktora Vladimira Ajdacica, na SR Jugoslaviju baceno je 13.000 tona osiromašenog uranijuma. Amerikanci su priznali "sejanje" "samo" 11.000 tona ovog nus-proizvoda uranijuma 235 koji se koristi kao gorivo u nuklearnim elektranama.

Prema podacima NATO, od 5. do 11. septembra 1995. njihovi avioni su ispalili 5.800 projektila sa osiromašenim uranijumom u blizini Han Pijeska i Hadžica u Bosni i Hercegovini.

U posledice bombardovanja srpskih zemalja ne ubrajaju se samo tone osiromašenog uranijuma, vec i tone štetnih i kancerogenih hemijskih materija rasutih i sagorelih zbog posledica bombardovanja. Opasni piralen iz trafo-stanica, živa, raznovrsni dioksini, sagoreli kerozin, haloni - sve su to posredne posledice bombardovanja koje nanose mnogo ozbiljniju štetu po coveka i njegovu okolinu, nego što se do sada priznavalo.

Politicari kriju istinu

Do istine, one potpune, teško je doci bez pouzdanih podataka o dejstvima (kvantitet i kvalitet), tacnom broju preleta, vrsti sredstava korišcenih za zaštitu letilica ili borbenih sredstva. Na našoj strani o cinjenicama vezanim za bombardovanje mogu govoriti samo pripadnici kvalifikovane javnosti u koje spadaju vojni strucnjaci, rukovodstva firmi po kojima je dejstvovala NATO alijansa, lokalne zajednice na cijem terenu se dejstvovalo, medicinski i ekološki strucnjaci, naucni radnici u poljoprivrednim, vodoprivrednim, nuklearnim, hemijskim, tehnološkim i drugim institutima, nevladine ekološke organizacije i pojedinci strucno osposobljeni za ekološke probleme.

Od svih pobrojanih pripadnika kvalifikovane javnosti samo se mali broj ukljucio u pricu o ekološkoj zagadenosti koju je prouzrokovalo bombardovanje 1999. Taj mali broj pripadnika javnosti bio je 1999. ukljucen u Komisiju za procenu štete u životnoj sredini koju je formirala savezna vlada. Ova komisija je zapocela obiman i vrlo strucan rad, pretežno zasnovan na kvalitativnoj proceni štete. Medutim, posle prvih obimnijih i znacajnijih rezultata, neko je iz politickih struktura naredio obustavu rada. Da je rad komisije bio nastavljen, mi bismo imali mnogo bolju pregovaracku poziciju kako o tužbama protiv zemalja koje su nas bombardovale, tako i o eventualnom obeštecenju gradana i države.

Na drugoj strani dogadalo se da zbog neblagovremenog i neadekvatnog informisanja ljudi zalaze u kontaminirane uranijumske zone, pa cak i grade objekte za razne namene. Takode treba napomenuti da je nemarnost i svojeglavost nekih odgovornih ljudi u velikim proizvodnim pogonima dovela do toga da se iscureli piralen baci na javnu deponiju kao što se to dogodilo u Boru posle razaranje trafo-stanice "Bor 3". Nažalost, u Boru su se rukovodioci lokalne samouprave i celnici ugroženih industrijskih postrojenja oglušili o sve opomene domacih i stranih strucnjaka tako da je odlaganje piralena obavljeno na nestrucan i opasan nacin.

U vremenu kada je zaštita životne sredine postala kljucni pojam u naucnim, društvenim i politickim opredeljenjima a najveci problem u ekonomskoj sferi, na primeru odnosa prema uranijumskom i dioksinom ratu najbolje se može dokazati da su faktori zdravlja i bolesti pre svega društveni, a onaj ko krije podatke o ugroženosti stanovništva saucesnik je u zlocinu.

Sagorevanjem nafte oslobadaju se razlicita ciklicna jedinjenja, koja su veoma štetna, a pod dejstvom sunceve svetlosti i drugih faktora oslobadaju se i dioksini, koji su izuzetno kancerogeni. Uranijum i dioksini ucinili su da se bombardovanje SR Jugoslavije može proglasiti genocidnim cinom.

Posledice se uklanjaju sporo i na neadekvatan nacin

Krajem 2003. (11.12.) krenulo je put Francuske 149 neoštecenih kondenzatora punjenih kancerogenim transformatorskim uljem - piralenom. U Francuskoj u postrojenju "Seše", najvecem u Evropi za uništavanje opasnih materija, bice istopljeni kondenzatori. Ukupna kolicina ovog opasnog otpada, smeštenog u specijalnim kontejnerima, procenjuje se na oko 5,5 tona.

U opštini Bujanovac, na lokaciji Bratoselce, tokom 2003. izvadeno je 350 metaka sa osiromašenim uranijumom. Tokom 2004. okoncano je i cišcenje Pljackovice kraj Vranja, gde je na izuzetno nepristupacnom terenu pronadeno 48 metaka sa osiromašenim uranijumom.

Uprava za zaštitu životne sredine Ministarstva nauke i zaštite životne sredine potpisala je 19. jula 2005. godine sa Institutom za nuklearne nauke "Vinca" ugovor o realizaciji projekta sanacije kontaminiranog zemljišta osiromašenim uranijumom na lokaciji Borovac, na teritoriji opštine Bujanovac.

Prema najavama iz resornog ministarstva, tokom naredne godine u planu je sanacija lokacije Reljan u opštini Preševo, cime bi se završila sanacija svih lokacija kontaminiranih osiromašenim uranijumom na teritoriji Srbije van Kosova i Metohije.

Svi prezentirani podaci o preduzetim aktivnostima govore o ozbiljnosti s kojom Vlada Republike Srbije prilazi ovom problemu. Medutim, za kompletnu sanaciju svih kontaminiranih površina raznim otrovnim supstancama, od žive, amonijaka, piralena i još mnogo cega, treba mnogo novca, toliko koliko Srbija nece imati još dugo. Zato je i bitno da se sa posledicama bombardovanja upozna svetska, kao i nepoosredno ugrožena balkanska javnost. Samo širokom finansijskom potporom iz inostranstva i brzom akcijom na terenu može se realizovati ozbiljnija sanacija zagadenog prostora Srbije.

Medunarodne komisije umanjuju štetu

Da se na medunarodnom planu ponešto i radi, govori podatak da je Program UN za zaštitu životne sredine, inace strucna organizacija u sistemu UN, na zahtev tadašnje Savezne vlade obavila ispitivanje stanja životne sredine u tri strucne misije. Svaka misija bila je sastavljena od eksperata iz više zemalja i analizirala je desetak industrijskih lokacija: Pancevo, Novi Sad, Kragujevac, Bor, Niš, neke termoelektrane, Dunav i nekoliko lokaliteta sa stanovišta ugroženosti životne sredine kao što su Kopaonik, Fruška gora i Zlatibor. U isto vreme radili su isti posao, u istom obimu, i naši eksperti i interesantno je reci da se objavljeni rezultati UN i naši razlikuju samo u nekim nalazima, ali su te razlike u granicama prihvatljivosti.

Medutim, evidentno je da do sada niko nije zapoceo, a kamoli uradio, sveobuhvatni istraživacki postupak sa zdravim i ugroženim kontrolnim grupama dobrovoljaca u odredenom vremenskom periodu ne kracem od pet godina. Samo serije ovakvih istraživanja na ugroženim prostorima mogu dati adekvatne i pouzdane rezultate na osnovu kojih bi se eventualno mogle preduzeti odredene akcije. Za realizaciju ovog projekta potrebno je dosta sredstava koja su u zemljama u tranziciji, kao što je naša, vrlo ogranicena i zato je neophodno da se na nekoj od donatorskih konferencija reši i ovaj problem.

Za program zaštite ozona u našoj zemlji Multilateralni fond za realizaciju Montrealskog protokola obezbedio je 4,5 miliona dolara. Sredstva su otišla u domaca preduzeca "Prvu iskru Baric", "Obod", "Prvu petoletku", "EI", "Jugostroj", "Hemofarm", "Vatrosprem" i u još deset malih firmi, kako bi se eliminisali iz upotrebe freoni i haloni koji su krivi za uništavanje ozona. Nacionalni program SCG za konacno eliminisanje supstanci koje uništavaju ozon dobio je u julu ove godine još 2,8 miliona dolara, kao i 260 000 dolara vrednu instalaciju za formiranje "banke helona". Uz freon, haloni su najvece "ubice" zemljinog ozonskog omotaca. Zbog toga su medunarodne organizacije za zaštitu životne sredine, na osnovu Montrealskog sporazuma (ratifikovalo ga je 190 zemalja), odlucile da 2010. godine na snagu stupi zabrana njihove proizvodnje i prometa.

U ozboljno nastojanje da se otkrije prava istina o ekocidu koji se dogodio na prostoru SCG spada i trodnevni radni sastanak o Kontrolisanoj upotrebi halona održan novembra 2004. u hotelu "Metropol". Na ovom skupu je objašnjeno da su sve kabine lovaca F-16 pre poletanja 1999. bile "naplavljene" halonom, kako bi se sprecio eventualni požar u avionu. Halon se iz kabine aviona ispuštao po sletanju tako da je štetne efekte halon najviše pricinjavao na agresorskim aerodromima kada bi sletao posle obavljenog zadatka.

NATO skriva istinu

Jugoslavija je te fatalne 1999. godine bila poligon za isprobavanje municije sa osiromašenim uranijumom što je, pored dioksinog rata, bio jedan od ciljeva bombarderske akcije protiv Vojske Jugoslavije zacrtanih još avgusta 1998. godine. Trebalo je utvrditi kakvu prodornu moc osiromašeni uranijum ima pri prakticnim ratnim operacijama, kakav mu je efekat na živu silu i prirodnu okolinu i da li se na taj nacin SAD mogu osloboditi hiljada tona osiromašenog uranijuma kao otpada koji nemaju gde da bezbedno lageruju.

Ista akcija sa pogubnim posledicama ponovljena je intervencijom Koalicionih snaga u Iraku, na koji je baceno više hiljada tona uranijumske municije i zbog cega je intenzitet zracenja na gotovo celom prostoru iracke države 1.000 puta veci od normalnog. Program Ujedinjenih nacija za životnu okolinu (UNEP) utvrdio je pet vrucih prioriteta u ekološkom pogledu u industrijskim zonama oko Bagdada i Faludže, gde je prosuto na hiljade tona toksicnih materijala a koje treba ukloniti na bezbedno mesto.

Medutim, ponuda UNEP - a, nije naišla na odobravanje Amerikanaca i Britanaca koji ne nameravaju da u dogledno vreme izvrše dekontaminaciju zagadenog terena, pravdajuci to nedostatkom pravnih medunarodnih normi i dokumenata po kojima bi oni bili obavezni da izvrše uklanjanje svog kontaminiranog zemljišta. Ovo se uklapa u ukupno ponašanje Amerike i Britanije kada su Irak i SCG (Jugoslavija) u pitanju, jer po svaku cenu sprecavaju nezavisne procene o ozracenosti i posrednoj zagadenosti životne sredine izazvane upotrebom osiromašenog uranijuma i drugih ubojnih sredstava.

Vodstvo Pentagona je cak zabranilo prikazivanje filma o štetnom uticaju osiromašenog uranijuma na americke vojnike koji su boravili u Iraku, a koji su za prikazivanje pripremili americki lekari. Medutim, prema podacima antiratne americke nevladine organizacije "PEACE NO - NUKES" egzaktno je utvrdeno da postoji opasnost po coveka i ostali živi svet od upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom.

Prema sve obimnijim i validnijim podacima o delovanju osiromašenog uranijuma (OU), kojima se bavi svetska strucna javnost, postalo je izvesno da su u SAD cak 697.000 vojnika, koji su ucestvovali u akciji "Pustinjska oluja" u Persijskom zalivu, zaradili uranijumsku bolest. Na inicijativu Hilari Klinton, uradena su ispitivanja zdravstvenog stanja veterana iz Zalivskog rata i od 27 kontrola u 24 slucajeva pronadeni su tragovi uranijuma u organizmu, a kod 60 odsto njihovih potomaka pronadene su deformisane celije. Svi izneti podaci, kao i prognoze o humanitarnim i ekološkim posledicama, opravdane su jer zbog posledica upotrebe municije sa OU pate svi narodi u zemljama gde je ovo oružje bilo korišceno, ali i oni koji su ga upotrebljavali.

Ali, tragicne posledice zadesile su i one koje su agresori podržavali sprovodeci ratne operacije, kao na primer Albanci. Albanci sa Kosmeta su sa oduševljenjem podržali sve akcieje NATO snaga 1999, ali su i dobili problem zbog kog ce za 20 godina biti prava retkost da neko sa ugroženih podrucja Kosmeta umre prirodnom smrcu. Prema zvanicnim podacima NATO alijanse iz 2000. godine, OU se našao na svim mestima po kojima su delovali avioni tipa "A 10". Najviše misija avioni "A 10" obavili su zapadno od puta Pec - Đakovica - Prizren, u okolini Kline, kao i na prostoru oko Prizrena i severno od linije koja spaja Suvu Reku sa Uroševcem.

Domaca pomoc u skrivanju istine

Pronatovski lobi u Srbiji deluje protiv interesa svog naroda, jer sprecava bilo kakvu raspravu o moralnoj i materijalnoj odgovornosti NATO za posledice bombardovanja. Mnogobrojne NVO (nevladine organizacije) ne uzimaju u obzir rastuci broj slucajeva ekoloških i kancerogenih oboljenja posle bombardovanja.

Takode ne uzimaju u obzir i neophodne potrebe zemlje ne samo u materijalnoj pomoci za lecenje i rehabilitaciju obolelih vec i za provodenje mera o likvidaciji, odnosno dekontaminaciji posledica upotrebe modernog naoružanja ukljucujuci i municiju sa OU. Upotreba ove municije zabranjena je rezolucijom Potkomiteta za prevenciju diskriminacije i zaštitu manjina komisije UN za ljudska prava iz 1996. i 1997. U prilog tezi o riziku pri upotrebi uranijumske municije progovorio je i jedan od vodecih americkih generala, pišuci u svom izveštaju namenjenom Beloj kuci "da upotreba municije sa OU trpi podnošljiv rizik".

U Srbiji, u kojoj nije regulisan pravni status NVO i gde one iskljucivo žive od novca pristiglog iz inostranstva, na najbolji nacin se može reci da onaj koji placa muziku zahteva i kakva ce se muzika svirati. "Borba za pare" uslovljena je rezultatima prethodnih ulaganja. A pošto je medu 19 zemalja NATO alijanse najviše onih koje su i najveci donatori naših NVO, onda je sasvim razumljivo što se nijedna od ovih organizacija ne bavi otkrivanjem istine o dejstvima i posledicama NATO bombi. Cak je primetno suprotno delovanje nevladinog sektora koji želi da prikrije ili da usmeri posledice bombardovanja ka izvoru uobicajenih tradicionalnih zagadivaca.

Pravi primer za ovakvu praksu su nastojanja NVO iz Panceva da sve povecane posledice zagadenja u uslovima smanjene industrijske proizvodnje povežu sa aerozagadenjem, zapostavljajuci katastrofalne posledice 40.000 tona azotnog "šuta" (delovi razorenih postrojenja) koji se nalazi u krugu "Azotare".

Naime, prema podacima UNEP-a, koji se posle trogodišnjeg rada 2004. povukao iz Panceva (istekao im trogodišnji ugovor), a koji je za vreme svog delovanja utvrdio da goruci problem ovog grada predstavlja baš tih 40.000 tona opasnog azotnog "šuta", koji je nastao kao posledica bombardovanja proizvodnih postrojenja "Azotare" i koji po merilima ekologa predstavlja jedan od toksicnijih materija koje ugrožavaju covekovu životnu sredinu na duži rok.

Mora se spomenuti i cinjenica da sami zagadivaci i žrtve bombardovanja podatke o elementima bombarderskih i proizvodnih akcidenata proglašavaju tajnim i da se zbog toga oni ne smeju prezentirati javnosti. Takav slucaj se dogodio kada su rukovodioci pancevacke "južne zone" (kako Pancevci nazivaju Rafineriju, Petrohemiju i Azotaru) uskratili podatke italijanskim ekspertima koji su septembra prošle godine zapoceli pilot-istraživanje o riziku i nesrecama koje mogu ugroziti eko-sistem i živote ljudi.


Interesantno je napomenuti da pored pomenutih zemalja, koje su priznale da imaju žrtava od posledica odloženog dejstva uranijumske municije (Francuska 40, Italija 35, Grcka 3, Crna Gora 1), Srbija krije žrtve. Naime, u vec mnogo pominjanom Pancevu stacionirana je 72 motorizovana brigada Vojske SCG koja je 1999. ucestvovala u ratnim operacijama na prostoru Kosova i Metohije i medu njenim pripadnicima ima i onih koji su umrli od posledica dejstva uranijumske municije. Bilo bi dobro kada bi naše vlasti objavile sve podatke vezane za ove slucajeve. Jer, kako možemo tražiti odštetu ili pomoc od medunarodne zajednice kada krijemo stvarne posledice varvarskog bombardovanja?

Dvolicnost Zapada

Dvolicnost Zapada ne poznaje granice. U aprilu ove godine Parlament EU doneo je Rezoluciju broj B6 - 0094/2005. kojom se reguliše proces regionalnih integracija na zapadnom Balkanu, tacka 12 u kojoj stoji uznemirenost zbog sadržaja radioaktivnih elemenata u kontrolisanoj vodi i tlu. Isto tako iskazuju zabrinutost zbog sporog tempa dekontaminacije u razlicitim rejonima BiH. Zastupnici EU sve to cine kako bi se zaboravilo da su jednoglasno 1995. podržavali bambardovanja bosanskih Srba u BiH. Dobro je ako su oni izvukli pouku ili nauk iz 1995. i 1999. pa zato nisu podržali Vašington u invaziji na Irak.

Sve analize odnosa SAD prema ostatku sveta utvrdile su da su Sjedinjene Države velikim delom izvan okvira medunarodnog prava, buduci da su potpisnici samo trecine aktuelnih medunarodnih multilateralnih sporazuma.

Ukupno posmatrano, svedoci smo paradoksa da je Amerika sve angažovanija na globalnom planu, a u isto vreme su i sve izolovanija u globalnoj medunarodnoj saradnji. Neprihvatanje Kjoto protokola o klimatskim promenama, medunarodnog dokumenta koji je pocetkom godine stupio na snagu, ili povlacenje potpisa sa Rimskog ugovora kojim je stvoren Medunarodni krivicni sud, samo su neki od primera americkog "egoisticnog" ponašanja "mimo sveta" jer je sve ociglednije da se SAD zbog nepotpisivanja mnogih medunarodnih ugovora sve naglašenije izdvajaju iz medunarodne zajednice.

Kao primer americke arogancije mora se navesti slucaj sa UNEP-om. Naime, Medunarodna ekološka organizacija "Prijatelji Zemlje" marta 2004. osudila je pokušaje SAD da podriju i oslabe do nestanka UNEP (Ekološki program UN). Prema tadašnjem saopštenju "Prijatelja Zemlje" na prvom medunarodnom ministarskom sastanku "Globalni ekološki forum" koji je marta 2004. održan u Južnoj Koreji, sve prisutne zemlje, osim SAD, bile su jedinstvene u oceni da je UNEP previše institucionalno i finansijski slab i da je zbog toga neefikasan u borbi sa sve ozbiljnijim ekološkim problemima. Tom prilikom SAD su na sve nacine pokušale da ospore svaki predlog za jacanjem UNEP-a. Medutim "Prijatelji Zemlje" su uspeli da izlobiraju ostale zemlje da podrže francuski predlog da se UNEP osnaži i pretvori u mocnu i efikasnu specijalizovanu agenciju UN za ekološka pitanja.

Šta posledice bombardovanja 1999. mogu da prouzrokuju: - Poremecaj centralnog nervnog sistema; - Porast malignih oboljenja (rak pluca, štitne žlezde, jajnika i organa za varenje) i leukemije; - Psihološke tegobe; - Probavne smetnje; - Poremecaji prirodne ravnoteže životne sredine; - Poremecaj klime na ogranicenim prostorima i u ogranicenom obimu; - Uništavanje flore i faune; - Uništavanje ozonskog omotaca; - Zagadenje vazduha, zemlje, vode i podzemnih tokova; - Genetske poremecaje; - Povecanje steriliteta kod oba pola.

Šta je UNEP do sada uradio

Analizirajuci izveštaje Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu u okviru UNEP-a, posvecen Kosmetu, jugu Srbije i rtu Arza u Crnoj Gori, dr Radomir Kovacevic, nacelnik sektora za radiološku zaštitu pri Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Radomir Karajovic" Klinickog centra Srbije, slaže se potpuno da je na pomenutim prostorima upotrebljena municija sa osiromašenim uranijumom. Medutim, zapanjujuca je cinjenica da su nakon dve i po godine od bombardovanja detektovane radioaktivne cestice i u vazduhu, koje se još uvek prenose na velike daljine, ugrožavajuci životnu sredinu i zdravlje stanovništva. Zbog toga je, prema zakljucku UNEP-a, neophodno da se dekontaminacija zemljišta, koja je još uvek moguca, a nije izvršena, obavi što pre.

Bilo je i plutonijuma

Prilikom misije strucnjaka UNEP-a 2000. godine na Kosovu i Metohiji procenjena je ugroženost životne sredine na 11 lokaliteta. Prema upozorenju strucnjaka iz Instituta "Dr Dragomir Karajovic", u zakljuccima UNEP-ovog izveštaja pokušano je da se evidentirana opasnost umanji i svede u neke vec priznate ali neškodljive parametre. Naime, samo u tom izveštaju, i nikada više nije spomenuto, da je u nekim uzorcima ugroženim OU pronaden i plutonijum. Prica o plutonijumu toliko je opasna da joj nema kraja, kako u objašnjenju, tako i u posledicama.

Na poziv jugoslovenskih vlasti UNEP je od 27. oktobra do 5. novembra 2001. sa timom od 14 medunarodnih strucnjaka ispitao pet od 11 mesta, koja su pogodena municijom sa OU u Srbiji, i jedno mesto u Crnoj Gori koje je bilo pogodeno, plus jedno pogodeno vojno vozilo. Ovih pet mesta na kojima su izvršena ispitivanja UNEP-ovi strucnjaci su sami izabrali po kriterijumu kolicine upotrebljenog OU, bezbednosnih cinilaca, karakteristika životne sredine i gustine stanovništva. Tim za procenu je sakupio 161 uzorak, ukljucujuci 69 biljnih, 54 uzoraka tla, 17 uzoraka vazduha, 11 uzoraka vode i 4 uzorka razmaza. Tri penetratora i tri fragmenta penetratora su takode analizirana. Uzorke je analizirala švajcarska labaratorija "Spiez" i italijanska labaratorija ANPA.

Rezultati ispitivanja su pokazali da se cestice OU mogu detektovati u uzorcima tla i u osetljivim biološkim indikatorima kao što su lišajevi. Tim je bio jako iznenaden što je u vazduhu posle dve godine pronašao cestice OU.

Glavni zakljucak UNEP-ovih strucnjaka svodi se na neophodnost stalnog nadzora kontaminiranih oblasti sve dok se ne izvrši dekontaminacija. Medutim, u izveštaju je navedeno da NATO nije dao podatke o jednom mestu svog dejstva OU a jugoslovenske vlasti su ga identifikovale. Nažalost, izbegavanje davanja pravih podataka postala je uobicajena praksa NATO svuda gde je delovao pa i na tlu SCG.

Osiromašeni uranijum

Osiromašeni uranijum se po hemijsko-toksicnom svojstvu razlikuje od prirodnog uranijuma. Postoje tri vrste uranijuma - 234, 235 i 238. Ovaj poslednji se koristi u nuklearnim reaktorima za proizvodnju nuklearne bombe. U tu svrhu ga obogacuju s druga dva radioaktivna izotopa koja su izvucena iz minerala uranijuma, koji, pošto je lišen ove dve komponente, postaje uranijum 238 od 99,8 odsto, tj. OU. Mineral koji je dvostruko manje radioaktivan od orginalnog. U ovoj bezazlenoj ali ne i "naivnoj" formi se koristi zbog svoje cvrstine (gustine tj. velike specificne težine) jer je dvostruko teži od olova, u proizvodnji štapova za golf, kao balast za avione, za kobilice brodova, za oklopne tenkove i za povecanje probojnosti projektila.

Kada projektili od osiromašenog uranijuma eksplodiraju u dodiru sa ciljem, razvijaju temperaturu od 3.400 stepeni Celzijusa probijajuci i najtvrde oklope. Sam OU pri sagorevanju razvija temperaturu blizu 3.000 stepeni, dok sa malom primesom plutonijuma razvija još dodatnih 400 stepeni. Posle probijanja prepreke zrno se pretvara u sicušne cestice, koje sagorevaju u dodiru sa vazduhom, izazivajuci kod onog ko ih udiše oštecenja kratkotrajnog ili dugotrajnog karaktera. Da li ce oštecenja kod kontaminiranih osoba biti kratkotrajna ili dugotrajna, zavisi od oblika uranijumovog oksida sa kojim je osoba došla u kontakt.

Postoje dva oblika uranijum- oksida. Jedan koji je u gasnoj formi i on se može izluciti iz tela znojenjem i mokranjem. Drugi oblik u "keramickom stanju" se može fizicki održati na nekom tkivu na duži rok, a to znaci da osoba koja je došla u kontakt sa ovim oblikom uranijumovog oksida poseduje trajni izvor zracenja u sopstvenom organizmu, sa svim posledicama koje to zracenje izaziva.

Uranijum ne spada u oligoelement, nije satavni deo ljudske celije. OU ima alfa emisiono dejstvo i veliku prodornu moc. Njegovim dejstvom stvaraju se jonski parovi, koji cepaju sve membrane ukljucujuci i genetski materijal koji se kasnije prenosi na potomstvo. Prouzrokuje, pored malignih, i mnoga druga oboljenja. Poseduje toksicnost koja izaziva otrovna dejstva na svim najvitalnijim covekovim organima.

Jedan miligram OU unet u organizam dovoljan je da zaustavi rad bubrega, dok pedeset miligrama izaziva vecu radijaciju od maksimalne doze dozvoljene samo za radnike koji rade u nuklearnim centralama. Tehnicki receno, kada radijacija prodre u telo, dovoljna je samo desetina trimilionitog dela sekunde da otme jedan elektron od coveka. Zatim elektron, pošto je negativno naelektrisan, ostavlja pozitivno naelektrisan atom vršeci takozvanu jonizaciju. Posle toga elektron i atom, pošto su postali nestabilni, proizvode lancane hemijsko-fizicke reakcije, prouzrokujuci promene u molekulima i u genetskom nasledu celije, koja od tog trenutka može da pospeši razvoj raka.

U iskustvu muslimana, Albanaca, Srba i Hrvata iz BiH roden je fenomen nazvan "americka kiša". Naime, osobe koje su došle u dodir sa OU vrlo brzo posle kontakta žale se na hronicni umor, glavobolju, preterano znojenje i otežano disanje, a te tegobe, prema izjavama ozracenih gradana, pojacavaju se tokom kišnih dana.

Ono što posebno brine jeste podatak da je OU opasniji od uranijuma jer oksidiše, rastvorljiv je u vodi i trebalo je da se zagadene zone odmah dekontaminiraju, pre nego što OU stigne do vodonosnih slojeva u zemlji.

Najteža stanja kod ljudi nastaju kao posledica mutagenih, teratogenih i kancerogenih dejstava OU, koja stvara radijacione grozdove na hromatinu u jedru celije. Porast incidence malignih oboljenja nastaje dve do pet godina posle prve interne kontaminacije hranom i vodom.

Prezir mocnika prema posledicama bombardovanja

Bombardovanje BiH, Jugoslavije i rat u Iraku potvrdili su opasne posledice upotrebe municije sa OU, ali su transparetno pokazale potcenjivanje SAD i Britanije negativnih posledica po zdravlje lokalnog stanovništva. Imajuci to u vidu može se predvideti da ce celne države bombarderske akcije prema Jugoslaviji 1999. biti još cvršce u nastojanju da se do konkretnih podataka i posledica ne dode nikada, posebno sada kada SAD i Britanija imaju snažniji uticaj na aktuelnu vlast u Iraku i SCG.

U Srbiji, posebno u južnom delu, u Crnoj Gori u granicnim podrucjima sa BiH, Kosmetom i Albanijom zabeležen je velik porast obolelih od raka respiratornih organa (prema statistickim podacima domova zdravlja sa pomenutih podrucja). Municija sa OU zagadila je covekovu sredinu i menjace stotinama godina genetsku strukturu stanovništva koje je bilo ugroženo ovom municijom.

Ukupno gledano, postaje neophodno da se koordiniranim akcijama na globalnom planu zaštiti pravo ljudi nastradalih od posledica delovanja municije sa OU kao i ostalih ekoloških zagadivaca i otrova. U tu svrhu treba istrajati na tužbi protiv zemalja NATO pakta koje su nas bombardovale. Jer ako su delovale planski i sinhronizovano radi eksperimenta nad balkanskom populacijom (posledice trpe na razne nacine sve balkanske zemlje, a posebno BiH, jug Srbije i Kosmet), onda moraju snositi i svu odgovornost, ukljucujuci i materijalnu, jer bi to mogao biti faktor uzdržavanja od upotrebe ovog oružja u buducnosti.

Svim ugroženima od uranijumske municije i ostalih elemenata koji su izazvali ekocid, mora se kompenzovati fizicka, materijalna, moralna i psihicka šteta, jer samo tako pravda može biti zadovoljena, a uranijumska demokratija osudena.

Tužbe i odštetni zahtevi

Medunarodni sud pravde u Hagu odbio je tužbu SRJ (SCG) protiv zemalja NATO proglasivši se nenadležnim za ovo pitanje, što ne znaci da agresija i njene katastrofalne posledice nije bilo, kao da nije bilo žrtava i nece biti novih invalida i obolelih od raka i umrlih zbog posledica bombardovanja. Ništa nije rešeno ako je sud odbio tužbu, negativnih posledica ima, pa ima, i na nama je da se sve žešce borimo za obeštecenje, kako za uništena privredna postrojenja, stambene objekte, bolnice, mostove, tako i za obeštecenje svakog pojedinca koji je pretrpeo i trpi patnje od bombardovanja, kao i clanova porodica koji su izgubili nekog od ukucana.

U isto vreme dok se ocekuja ishod vijetnamske tužbe protiv SAD za upotrebu "narandžastog gasa", italijansko ministarstvo odbrane odobrilo je davanje novcanog obeštecenja obolelim vojnicima i oficirima kao i porodicama preminulih vojnika, žrtava OU, korišcenog za bombardovanje Republike Srpske i Kosmeta tokom devedesetih godina prošlog veka.

"Rec je o vrlo važnom presedanu i za civilna lica koja su stradala od posledica bombardovanja projektilima sa osiromašenim uranijumom. Verujem da se radi o prvom koraku ka priznavanju prava na obeštecenje i za njih", istakao je krajem marta ove godine admiral u penziji Falko Akame, bivši senator i sadašnji predsednik Nacionalnog udruženja žrtava, vojnih lica.

Svetska javnost mora cuti istinu

Svesno prezentovanje nepostojanja posledica po ljude i životnu sredinu od bombardovanja 1999. ima za cilj da da odrešene ruke "izvoznicima demokratije" i njihovim saveznicima za nekažnjenu upotrebu modernih vrsta naoružanja, ukljucujuci i municiju sa OU u buducim ratnim operacijama. Zbog toga je bitna podrška naporu antiratnih i antiNATOvskih snaga, koje žele da prisile svetsko javno mnjenje da prizna da je tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije, prvi put u istoriji civilizacije ekološka katastrofa stvorena ciljno i planski. Trebalo je precizno utvrditi efekte dejstva uranijumske municije i posledice dioksinih akcidenata u prirodnim uslovima.

Mora se izazvati pažnja medunarodne javnosti na opšte ekološke opasnosti i zaštitu stanovništva. Potrebno je zahtevati od svih aktera bombardovanja punu i objektivnu informaciju o obavljenim akcijama kao i o istraživanjima posvecenim posledicama koje su izazvale vojne operacije na neposredan i posredan nacin.

Mora se onemoguciti svaki selektivni pristup utvrdivanju istine o posledicama bombardovanja SRJ 1999. Takode treba reci da su zemlje clanice NATO saveza za vreme bombardovanja SR Jugoslavije pocinile prema nezvanicnim podacima oko 3.000 prekršaja koji se po nacionalnim zakonodavstvima i medunarodnim konvencijama mogu smatrati teškim. Samo ekološka šteta nastala bombardovanjem procenjuje se od 3,6 do 10 milijardi dolara. Prvu procenu (3,6 milijardi) dao je Zavod za zaštitu životne sredine Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine dok je drugu, višu procenu (10 milijardi) dao Institut G17.

Ukupna materijalna šteta naneta SR Jugoslaviji, prema recima Vojislava Koštunice (3.4.2001.), iznosi 300 milijardi dolara.

Šta dalje

Na osnovu svih iznetih podataka mora se konstatovati da je u toku agresije NATO na SR Jugoslaviju uocena jasna tendencija vodenja "dioksinskog i uranijumskog rata" protiv nedužnog stanovništva uz plansko razaranje objekata vitalnih za život coveka.

Prema tvrdnjama profesora Kadera Azmala, koji je kao ministar za vodne tokove i šumska bogatstva u Vladi Južnoafricke Republike bio gost Svetske konferencije za ocuvanje prirodnih resursa, u organizaciji Rojters Fondacije, u Londonu 1994. sa zaprepašcenjem je tada saznao da su najmoderniji uredaji nedvosmisleno locirali dva mesta sa prostora bivše Jugoslavije, kljucna za kontrolu vodnih tokova Evrope: region Plitvickih jezera i delove Kosova i Metohije.

Na osnovu zakljucaka ovog profesora, lako je objasniti zašto je NATO 1999, na prvi pogled nelogicno, bacio izvestan broj specijalno oklopljenih bombi sa osiromašenim uranijumom. Naime, takve bombe se uspešno probijaju do dubokih podzemnih vodotokova i truju ih na duži rok. Na ovaj nacin spreceno je da bilo koje lokalno rukovodstvo na prostoru Kosova i Metohije, bilo kada u buducnosti, ucenjuje svetske mocnike pitkom vodom kao "oružjem" koje ce vladati svetom u ovom veku.

Na drugoj strani, dirigovanim raspadom socijalisticke Jugoslavije, drugi kljucni podzemni vodotok Evrope, Plitvicka jezera, stavljen je pod kontrolu odredenih nemackih koncerna. Ovo objašnjava pristrasnost Nemacke u akciji prevremenog priznavanja Hrvatske, što je dovelo do legalizacije raspada Jugoslavije od medunarodne zajednice.

Kada su u pitanju podzemni vodotokovi na Kosmetu, vrlo je znacajno u kom smeru se oni krecu, dokle dosežu i kom slivu najviše gravitiraju, jer bi ti podaci pokazali prave razmere štete po životnu okolinu koje su izazvale uranijumske mamut bombe, ne samo Kosmetu vec i okolnim zemljama.

Ukupni skup pomenutih cinjenica zbog razmera prezentiranih akcidenata na usporen nacin izazvace imunodeficit kod stanovništva u zonama ekoloških katastrofa. Iz dana u dan, povecavace se rizik kancerogeneze, muške bolesti kriptorhizma i besplodnost kod žena. U odredenom smislu "dioksinska agresija" više je protivcovecna od atomskog rata, buduci da se radioaktivna zagadenost meri pomocu gajgerovih brojaca, a kontrola dioksina moguca je samo u stacionarnim uslovima, što iskljucuje aktivni dugorocni monitoring. Dijapazon mogucih bolesti kod stanovništva sa prostora BiH, SCG i Iraka, kao rezultat bombardovanja OU i dioksinskim zagadenjima, iz dana u dan ce se povecavati, ako ne direktno od posledica bombardovanja, a ono od posledica raznovrsnih posrednih dejstava raznih hemijskih jedinjenja podstaknutih ratnim dejstvima.

Na Balkanskom simpozijumu o tumorima, održanom pocetkom 2005, prezentirano je istraživanje Medicinske sekcije SANU (Srpske akademije nauka). U studiji "Reproduktivno zdravlje u Srbiji od 1989. do 2001. godine", uz konsultovane statistike iz skoro svih naših zdravstvenih centara, uvida se drastican pad broja porodaja, ali i porast spontanih pobacaja. Prema rezultatima iz 30 zdravstvenih centara, koji su obradeni prema metodologiji Svetske zdravstvene organizacije, istice se da se najveci broj bolesti povecava upravo posle 1999. godine.

Kako je konstatovano na simpozijumu, povecan je broj premalignih bolesti, dobrocudnih i zlocudnih tumora. Primera radi, broj dobrocudnih tumora jajnika materice povecao se sa 26 na 496, a na grlicu materice na 176. Višestruko su se uvecali spontani i prevremeni pobacaji. Broj umrle prevremeno rodene dece popeo se sa 50 na 357, a broj umrle malformisane dece sa 121 na 610.

Glavni cilj zakljucaka BTF-a (Balkanske radne grupe UN) bio je da se ekološko stanje u reonima bombardovanja 1999. predstavi kao posledica hronicnih i davnih zagadenja životne sredine, samo sada malo usložnjeno zbog dejstva bombi. Medutim, sam popis evidentiranih supstanci u izveštaju BTF-a, sa približnim podacima o supstancama i zagadenim površinama, dozvoljavaju da se svi pomenuti rejoni bombardovanja proglase za kriticne ekološke zone sa odredenim posledicama po život ljudi i prirodnu životnu okolinu.

Tako cilj agresije NATO alijanse nije bio uperen protiv vojske i politickog vodstva SRJ, vec je bio uperen protiv nedužnog stanovništva što potvrduje izbor ciljeva za bombardovanje koji nanose maksimalnu štetu ekosistemu i zdravlju ljudi. Medutim, tu je i prebacivanje troškova za dekontaminaciju zagadenih površina na pleca bombardovanih ljudi što još više otežava borbu protiv posledica bombardovanja jer se SCG danas nalazi u ekonomskim teškocama koje ne predvidaju dovoljno sredstva za dekontaminaciju svih zagadenih prostora. Akcija države usmerena je samo ka dekontaminaciji terena ugroženog municijom sa OU, dok je dekontaminacija od otrovnih hemijskih jedinjenja ostavljena za neka "bolja vremena".

Eventualna obnova i dekontaminacija trajace decenijama uglavnom zbog enormnih troškova koji bi bili preveliki i za mnogo bogatije zemlje od zajdnice SCG. Koliki su to troškovi pokazuje primer iz SAD gde je u Luizijani zagadeno 114.685 kubnih metara podzemnih voda ugljenhidrogenima (ugljovodonicima) i 157.000 tona zemlje za cije vracanje u prirodno stanje je potrebno 110 miliona dolara. Za ekološko cišcenje aviobaze Tokaj blizu Budimpešte, u susednoj Madarskoj, treba utrošiti 600 miliona dolara.

Ekološke sanacije predstavljaju problem citavog regiona Balkana i ako se ovaj problem vrlo brzo ne reši medudržavna zagadenja ovladace celim prostorom koji ce postati opasan za život.

NATO je upotrebio još mnogo zabranjenih sredstava kojima je zagadena životna sredina i ne sme da objavi prave podatke, jer bi to sigurno izazvalo gnušanje svetske javnosti, a gradanima SCG pokazalo da su trovani i ozraceni "humanitarnim oružjem" od strane sadašnjih "prijatelja" i "saveznika". O ukupnom dejstvu NATO snaga na SR Jugoslaviju i posledicama koje su moguce najbolje govore podaci o kolicini ubojnih sredstava bacenih i ispaljenih na našu teritoriju. Na objekte na zemlji ispaljeno je 15.000 granata sa 22.000 tona eksploziva mada se nezvanicno govori o mnogo vecoj kolicini eksploziva. Baceno je 150 kontejnera sa kasetnim bombama, uz velik broj termovizijskih i grafitnih bombi cija je upotreba zabranjena vecinom medunarodnih konvencija.

Na kraju, mora se reci da su groblja u Srbiji i na Kosmetu sve punija zbog posledica uranijumskog i dioksinog rata vodenog protiv SR Jugoslavije 1999. i da se na teritoriji Srbije radi na otklanjanju posledica u onoj meri koliko raspoloživa sredstva dozvoljavaju. Medutim, na teritoriji Kosmeta se gotovo ništa ne preduzima da bi se ublažile posledice bombarderskih akcija NATO snaga, a posledice iz dana u dan postaju sve pogubnije i mogu na kraju, zbog balkanskog nemara i svetske arogancije i dvolicnosti, biti katastrofalne po sve balkanske populacije.

Da bi se sprecili negativni efekti od posledica bombardovanja SR Jugoslavije 1999, nužno je pre svega utvrditi prave razmere svih akcidenata, zatim se mora napraviti plan akcija za ublažavanje i anuliranje negativnih posledica. U celu akciju se moraju ukljuciti svi relevantni državni organi od Skupštine, vlade, do policije i Vojske, kao i instituti, zdravstvene ustanove, nevladine organizacije, domace i strane fondacije i medunarodne organizacije za zaštitu covekove okoline. Za rešavanje ovako krupnih i dugorocnih problema potrebna je mobilizacija cele društvene zajednice kao i medunarodnog faktora, jer granice širenja posledica od uranijumskog i dioksinog rata ne postoje. Jedan od ciljeva borbe sa posledicama bombardovanja mora biti i insistiranje na rezoluciji Saveta bezbednosti UN kojom bi bilo osudeno nezakonito bombardovanje SRJ cijim cinom su prekršeni mnogi medunarodni sporazumi i konvencije, kao i Povelja UN o pravima coveka.

Video arhiva bombardovanja >

ŽELITE DA PROKOMENTARIŠETE >

Glavni izvor: Glas javnosti. Realizaciju ovog dodatka pomogli su: Institut za politicke studije Informativna agencija "IPRES"